уторак, 15.02.2011, 07:30 -> 11:02
štampajПотрошачи траже ниже марже
Национална организација потрошача позива Владу да својим мерама снизи марже за неке основне животне намирнице, како би се очувао стандард грађана. У Министарству трговине кажу да би државно администрирање маржи и цена вратило Србију у прошлост. Стручњаци тврде да мање марже не би битно снизиле цену хране.
Због пада куповне моћи, Национална организација потрошача позива Владу да својим мерама снизи марже за неке основне животне намирнице и тако очува пољуљани стандард становништва.
У Влади сматрају да би такав потез био погубан за српску привреду, да би донео несташице и поремећаје на тржишту.
Уље, млеко, шећер, кафа, воће и поврће, само су неки од производа који су поскупели од почетка године. Поједини грађани куповину су свели на минимум.
Произвођачи и трговци разлоге за нова поскупљења правдају поскупљењем увозних сировина и енергената, високим каматним стопама и нестабилним курсом. Висина маржи је, кажу, пословна тајна.
У формирању малопродајне цене, добављачи учествују готово са 70 одсто, трговци испод 18, а држава око 13 процената.
Председник Националне организације потрошача Горан Паповић каже да ће захтевати од Владе да двадесет основних животних намирница стави под контролу и уведе марже ниже од садашњих.
"Грађани Србије овакав намет и овај раст цена не могу да издрже. Не прихватамо образложење да Влада не жели да се меша у тржишно пословање, у тржишну утакмицу, ако знамо да тржиште Србије није отворено и да не постоји тржишна утакмица", рекао је Паповић.
У Министарству трговине кажу да је стандард угрожен и да држава мора да направи социјалне карте и води активну социјалну политику, али и да би државно администрирање маржи и цена вратило Србију у прошлост.
"Посезање за таквим мерама било би погубно за привреду Србије. Такве мере смо ми имали пре 30 и више година, кад смо имали административни систем привреде. Последице таквих мера су несташице у привреди и колоне потрошача да купе неки прлоизвод. Последице су непредвидиве, јер се ремете и односи појединих привреда", каже саветник министра трговине, професор Стипе Ловрета.
Просечна маржа за храну и алкохолна пића у Србији је 16,7 одсто. У Немачкој, на пример, просечна маржа на храну је 26,4 одсто, у Америци 25,6 одсто, Великој Британији око 23, Холандији око 22, а у Француској 20 процената.
Стручњаци подсећају да је маржа разлика између куповне и продајне цене, а не чиста зарада трговца, како се у јавности често погрешно мисли. Тврде да смањење њихових маржи не би битно снизило цену хране.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 2
Пошаљи коментар