ММФ поново у Београду

Мисију ММФ-а Србија дочекује са растом производње и извоза, али и великим поскупљењима, падом запослености и све већим дугом државе, незавршеном реформом јавног сектора и штрајковима за повећање плата које су замрзнуте две и по године.

Гувернер Дејан Шошкић каже да је, ако се изборимо за веће плате кроз штрајкове и протесте, то само један краткорочни добитак, јер ћемо, када се то повећање прелије на повећање плата у читавом јавном сектору, имати велике притиске на раст цена.

"Преговори никад нису лаки, али увек се некако договоримо да не буде угрожена макроекономска стабилност", каже министар рада и социјалне политике Расим Љајић.

Међутим, имајући у виду да се захтеви за повећање плата у јавном сектору мере десетинама милијарди динара, питање је какав ће излаз влада наћи овог пута, а да не премаши са ММФ-ом договорени минус у буџету од максимум 4,1 одсто бруто домаћег производа.

Економиста Иван Николић објашњава да постоје три сценарија.

Један је да се изађе у сусрет штрајкачима, други, да држава крене нешто радикалније да се обрачунава са штрајкачима, а трећи да Влада каже да не може да изађе у сусрет таквим захтевима, што би можда довело и до пада Владе, објашњава Николић.

Економисти стрепе шта ће бити после априла, када истиче аранжман са ММФ-ом.

Кажу да се у предизборној години лако може догодити да се јавна потрошња отргне контроли и да би било добро склопити неки нови аранжман са фондом. Из Владе за сада нема конкретног одговора.