Нова стратегија ЕУ у дужничкој кризи

Паника око судбине евра и најслабијих држава међу 17 чланица европске монетарне уније попустила је на финансијским тржиштима. Међутим, притисак на владе ЕУ да коначно зауздају дужничку кризу никад није био већи.

Улагачи су мирнији, зато што су пажњу усмерили на "свеобухватни пакет" мера који ће, како обећавају званичници ЕУ, развејати сваку сумњу у способност блока да се понесе и са најтежим шоковима.

Аналитичари кажу да тржиште са све више оптимизма гледа на исход кризе, пред данашњи скуп лидера ЕУ који треба да одмере шта све тачно мора да се нађе у "свеобухватном пакету."

Пакет, кажу аналитичари, такође тражи решења за слабије државе еврозоне, а не може бити искључена чак и евентуална објава немогућности испуњавања дужничких обавеза.

Коначне одлуке се не очекују пре новог самита крајем марта, кажу дипломате у Бриселу, али данашње окупљање на врху - најављено као расправа о енергији и иновацијама - даће европским вођама прилику да упореде и супротставе различите идеје.

"Ово је кључни тренутак," рекао је представник француске владе, нагласивши да сумње које су постојале о солидарности по питању евра и еврозоне нестају.

Фонд за европску стабилност гарант опоравка

Понуда за пакет је богата. Европска комисија је стала иза предлога јачања овлашћења Европског фонда за финансијску стабилност (ЕФСТ), у оквиру регионалног пакета за спасавање у износу од 750 милијарди долара.

Фонду би било дозвољено да на отвореном тржишу купује хартије од вредности држава у невољи. Тиме би се стабилизовале цена државних обвезница и трошкови позајмљивања, земље би се снабделе краткорочним кредитима или би им се, чак, позајмио новац да откупе сопствене обвезнице.

Да би то учинио, ЕФСТ ће морати да има више новца. Европска комисија је већ затражила од држава да подигну стварну могућност позајмљивања на 440 милијарди евра, колико је у почетку најављено.

Фонд може да позајми само око 250 милијарди евра, због разних ставки које се траже да би се обвезнице ЕФСТ учиниле примаљивим за улагаче.

Уз то, тражи се смањење камате коју морају да плаћају Грчка и Ирска за зајмове које су узели.

Нове мере, ако буду донете, биће радикални заокрет у европској кризној стратегији која се до сада окретала понудама скупих зајмова за спасавање земаља на рубу банкротства у замену за болне буџетске резове и економске измене.