Смањење инфлације тек крајем 2011.

Инфлација ће се у наредном периоду кретати изнад предвиђених вредности, а очекује се да почне да се смањује половином наредне године и да се крајем 2011. године врати у предвиђени оквир, изјавио је вицегувернер НБС Бојан Марковић.

"Границе предвиђене инфлације су 4,5 одсто плус-минус 1,5 одсто", каже вицегувернер.

Марковић је, на конференцији за новинаре поводом представљања новембарског Извештаја о инфлацији, истакао да су кључни фактори који ће утицати на раст инфлације у наредном периоду снажни притисци на раст цена хране, слабљење динара у претходном периоду и најављени раст плата у јавном сектору и пензија од 1. јануара следеће године.

Ако се инфлаторни притисци наставе, у наредном периоду, вероватно је да ће доћи до повећања референтне каматне стопе и повећања рестриктивности монетарне политике по основу других инструмената из надлежности НБС, навео је вицегувернер.

Како је наведено у извештају, очекује се да ће се месечне стопе инфлације, до краја године, задржати на релативно високом нивоу, што ће уз ниску базу, односно ниске стопе инфлације из претходне године, узроковати раст међугодишње инфлације изнад горње границе предвиђеног, која за крај ове године износи осам одсто.

Цене хране и курс динара утичу на инфлацију

Узрок убрзању инфлације биће, пре свега, наставак поскупљења индустријско-прехрамбених производа, а допринеће и преносни ефекат слабљења динара из претходног периода на цене, као и раст инфлаторних очекивања, додаје се у извештају.

Марковић је подсетио да је међугодишња инфлација у октобру била 8,9 одсто, напомињући да је на убрзање инфлације у трећем кварталу утицао раст цена индустријско-прехрамбених производа и мањи пад цена пољопривредних производа од сезонски уобичајеног.

Према његовим речима, утицај раста цена хране у Србији на раст инфлације већи је него у земљама у окружењу и за то постоје два разлога.

Први је што је учешће цена хране у индексу потрошачких цена, којим се мери инфлација, 34,1 одсто, што је скоро дупло више него у окружењу или у ЕУ, а ако се укључи и пиће, учешће расте на 37,8 одсто, навео је Марковић.

Други, још важнији разлог јесте што је непредвидивост кретања цена хране у нашој земљи већа него у другим земљама. На то се може утицати на четири начина: политиком Робних резерви, антицикличном извозном и увозном политиком и антимонополском политиком, нагласио је вицегувернер.