ЕК очекује раст БДП-а Србије од 3,3 у овој и 3,8 одсто у наредној години
Европска комисија очекује да ће привредни раст Србије убрзати са 2,1 одсто у 2025. на 3,3 одсто у 2026. години, а затим на 3,8 одсто у 2027, пре него што успори на 2,9 одсто у 2028. години, наводи се у најновијој јесењој економској прогнози Kомисије.
Убрзање ће првенствено бити подстакнуто домаћом потрошњом, растом зарада и државним трансферима, док се додатни допринос очекује од специјализоване изложбе Експо 2027. у Београду, истиче се у извештају.
Српска привреда је у првој половини 2026. остварила реални раст од 3,5 одсто међугодишње, што је било боље од очекивања, пре свега захваљујући снажној приватној потрошњи.
На њу су утицали убрзан раст зарада, повећање минималне зараде и социјалних давања, као и ширење кредитирања становништва, које је достигло око 20 одсто међугодишње.
Домаћинства остају главни покретач раста
Европска комисија очекује да ће потрошња домаћинстава остати главни покретач раста и у наредном периоду, између осталог захваљујући додатним буџетским трансферима од око милијарду евра, предвиђеним ребалансом буџета усвојеним у септембру.
Kомисија упозорава, међутим, да би снажна домаћа тражња могла да појача инфлаторне притиске.
Просечна инфлација у Србији у периоду од јануара до августа износила је 2,7 одсто, али је у септембру убрзала на 4,1 одсто, између осталог због ефекта ниске базе након истека ограничења трговачких маржи и виших светских цена енергената.
За целу 2026. годину прогнозира се просечна инфлација од 3,3 одсто, док би у 2027. могла да достигне 4,2 одсто, пре него што успори на 3,4 одсто у 2028. години.
Раст номиналних зарада износио је 11 одсто у првој половини 2026. године, а Европска комисија очекује да ће плате наставити да расту знатно брже од продуктивности и током 2027. године.
На то је, између осталог, утицало кумулативно повећање минималне зараде од 20 одсто у октобру 2025. и јануару 2026, док је за јануар 2027. предвиђено ново повећање од 9,2 одсто.
Раскорак између раста зарада и продуктивности
Kомисија упозорава да би дуготрајнији раскорак између раста зарада и продуктивности, заједно са смањењем страних директних инвестиција од 2025, могао да ослаби конкурентност српске привреде и негативно утиче на извоз.
Kада је реч о јавним финансијама, буџетски дефицит Србије требало би да достигне 3,5 одсто БДП-а у 2026. години, чиме би премашио фискалну границу од три одсто.
Европска комисија то повезује са предизборним фискалним подстицајима у вредности од око један одсто БДП-а, укључујући додатне трансфере становништву, као и смањење акциза на гориво.
Након тога очекује се постепено смањење дефицита, на мање од три одсто у 2027. и 2,7 одсто БДП-а у 2028. години.
Јавни дуг требало би да остане релативно стабилан, на око 44 одсто БДП-а током целог прогнозираног периода.
Додатни ризици
Европска комисија указује и на ризике који би могли да успоре привредни раст у средњем року.
Према мишљењу Kомисије, садашњи подстицаји домаћој потрошњи углавном су привременог карактера, па би њихово повлачење могло да доведе до снажнијег успоравања тражње него што се тренутно очекује.
Додатни ризик представљају могућа прекорачења трошкова инфраструктурних пројеката повезаних са изложбом Експо 2027, чија је реализација временски ограничена, напомиње ЕK у извештају на својој веб страници.
Kомисија, ипак, очекује да ће управо ова изложба, заједно са већом туристичком потрошњом, дати додатни подстицај привреди Србије током наредне године.