Печење све скупље, а сточари на губитку – зашто цене иду у супротним смеровима
Иако уочи сезона слава и празника расту цене прасећег и јагњећег печења, домаћи сточари од тог поскупљења немају користи, каже за РТС председница Удружења одгајивача свиња Србије Сања Челебићанин. Упозорава да су ниске откупне цене довеле до затварања фарми и смањења сточног фонда, док јефтиније месо из увоза додатно отежава положај домаћих произвођача. Решење види у контроли увоза, уговореној производњи и доследној примени постојећих прописа.
Председница Удружења одгајивача свиња Србије Сања Челебићанин рекла је гостујући у програму РТС-а да поскупљење прасећег и јагњећег печења у новембру није неуобичајено, јер са почетком сезоне слава и приближавањем новогодишњих празника расте потражња.
Објашњава да печењаре користе већу потражњу да повећају цене, али да се то не одражава на зараду сточара.
"Млађе категорије поскупљују, иако то фармер не осети. То морам да нагласим, зато што је, рецимо, прошле недеље била понуда за прасиће са фарми 300 динара по килограму", навела је Челебићанин.
Истиче да су откупне цене товљеника чак у паду. Поједине кланице су прошле недеље плаћале од 175 до 180 динара по килограму живе мере, док је претходних недеља цена износила 200 динара.
"Наши фармери заправо то поскупљење не осећају, нити имају било какву корист од тога. Ту заправо једино губе сточари, фармери и потрошачи", нагласила је Челебићанин.
Фарме се затварају, произвођачи не могу да покрију трошкове
Челебићанин упозорава да је све више фарми које престају да раде јер произвођачи не могу дугорочно да издрже ниске откупне цене.
Објашњава да су сточари раније успевали да надокнаде губитке из периода ниских цена када би откупне цене порасле. Међутим, током претходне две године ситуација се значајно променила.
"У претходне две године стање се значајно променило, где је тај период ниских цена, испод цене коштања производње, био годину дана. Мало који фармер је то могао да издржи", рекла је Челебићанин.
Наводи да су поједини произвођачи смањили број крмача, док су други затворили товилишта. Додатни проблем представљају трошкови хране за животиње, енергената и отплате кредита.
Подсећа да су фармери претходних година улагали у нове технологије, генетски материјал и биосигурносне мере због афричке куге свиња, али да сада немају предвидљивост пословања.
За опоравак свињарства потребне најмање три године
Према речима Челебићанин, опоравак сточарства захтева дугорочан приступ и доношење акционог плана са краткорочним и дугорочним мерама.
"Опоравак пољопривреде никада није у годину дана. Ми у свињарству кажемо да су то три године минимум, да би се подигао број крмача, односно да би се радило на побољшању генетског материјала и репродукцији", истакла је Челебићанин.
Као један од кључних проблема издваја непостојање уговорене производње у пракси, иако је, како наводи, она већ предвиђена прописима.
Удружење је Министарству пољопривреде достављало предлоге уговора који би произвођачима омогућили да најмање четири месеца унапред знају откупну цену, уз могућност њеног усклађивања са променама трошкова хране и енергената.
"Ми смо уговоре слали у ресорно Министарство пољопривреде као предлог нашег удружења. Никад нисмо добили одговор на те предложене уговоре", рекла је Челебићанин.
Додаје да је неопходно донети и правилник о тржишним стандардима за класификацију трупова, како би се на линији клања утврђивао њихов квалитет и добијали подаци за унапређење производње.
Челебићанин: Јефтино месо из увоза потискује домаће произвођаче
Председница Удружења одгајивача свиња Србије сматра да је један од главних проблема домаћег свињарства увоз јефтинијег меса са европског тржишта.
Према њеној оцени, ограничења у међународној трговини довела су до тога да се месо које европски произвођачи не могу да пласирају на поједина тржишта нуди по нижим ценама, што се одражава и на Србију.
"Ми не можемо да забранимо увоз, али можемо да га контролишемо", нагласила је Челебићанин.
Сматра да би држава могла да примени тарифне квоте и одреди количине и категорије меса које су неопходне домаћем тржишту.
"Нелогично је да ми немамо довољан број свиња, ми нисмо самодовољни у овој производњи, а онда кланичари не откупљују домаћег товљеника", рекла је Челебићанин, додајући да то отвара сумњу да се домаћа производња замењује јефтинијим увозним месом.
Удружење тражи истрагу због разлика у подацима о увозу
Челебићанин је навела и да Удружење готово две године тражи да се испитају разлике између података Управе царина Србије и Евростата о количинама увезеног свињског меса.
Према њеним тврдњама, разлика износи око 30.000 тона.
"Инсистирамо да се покрене истрага, јер смо подносили кривичне пријаве, сада ће скоро две године, да видимо где су те разлике", рекла је Челебићанин.
На питање да ли је Удружење добило одговор поводом поднетих пријава, навела је да одговора није било.
Удружење је, према њеним речима, пријављивало и сумње у неправилно декларисање меса у малопродаји, односно могућност да се претходно замрзнуто месо продаје као свеже.
Челебићанин каже да су добили одговор да не постоји лабораторијска метода којом би се поуздано утврдило да ли је месо претходно било замрзнуто.
"Закон и правилник постоје, само да их применимо"
Говорећи о решењима, Челебићанин истиче да је неопходно спровести постојеће прописе, контролисати увоз и обавезати кланице да развијају домаћу сировинску базу.
Дугорочно, субвенције би, према њеној оцени, требало усмерити на побољшање генетског материјала, повећање производних капацитета и изградњу нових објеката.
Краткорочно, сматра да је Влада могла да реагује ванредним интервентним мерама у складу са Законом о уређењу тржишта пољопривредних производа.
"Имате закон, постоји правилник, у теорији све имамо. Само да га имплементирамо", поручила је Челебићанин.
Закључује да су за заустављање пада сточног фонда неопходни контрола увоза, јачање домаће производње и поштовање важећих прописа.