Јанковић за РТС: Нема разлога за поређење Алта банке и Поштанске штедионице, новца за осигуране депозите има довољно

Председник Комисије за хартије од вредности Марко Јанковић каже да нема основа за поређење финансијског стања Алта банке – пре покретања стечајног поступка – са тренутном ситуацијом у Банци Поштанска штедионица. Истиче да проблеми који су довели до стечаја Алта банке нису последица лошег управљања банкарским пласманима, већ околности које су тешко могле да буду предвиђене без непосредне контроле њеног пословања.

"Не постоји никаква аналогија између стања које је постојало у Алта банци пре покретања поступка стечаја и данас у Банци Поштанска штедионица", наглашава Јанковић.

Јанковић објашњава да је Банка Поштанска штедионица знатно већа и системски значајнија банка од Алта банке, као и да њена улога у исплати осигураних депозита клијентима банке у стечају додатно показује значај очувања њене стабилности.

"Сама чињеница да је Банка Поштанска штедионица банка исплатилац за осигуране депозите који ће се исплаћивати клијентима Алта банке говори о томе да систем води рачуна да та банка остане здрава како би испуњавала све своје обавезе", истиче председник Комисије.

Поштанска штедионица под сталним надзором НБС-а

Јанковић наводи да Народна банка Србије од 2. новембра спроводи контролу у Банци Поштанска штедионица и континуирано прати њену ликвидност. Указује да су надлежне институције, укључујући НБС, Комисију за хартије од вредности и Агенцију за осигурање депозита, посебно ангажоване због ситуације у банкарском сектору.

"Све што се дешавало у протеклих неколико дана, пре свега, али и ангажман свих институција, од Народне банке Србије, Комисије за хартије од вредности и Агенције за осигурање депозита, које су практично у једном, да кажемо, ванредном стању", објашњава Јанковић.

На питање да ли контролу Поштанске штедионице спроводе исти тимови који су контролисали Алта банку, Јанковић одговара да, према његовим сазнањима, није реч о истим тимовима. Сматра да информације које надлежне институције добијају од банака указују на знатно повољнију ситуацију у погледу ликвидности Поштанске штедионице него што се претходно представљало у јавности.

"Оно што јесте сигурно јесте да та банка има потенцијал да настави да послује", поручује Јанковић.

Комисија од суботе спроводи континуирани надзор тржишта капитала

Говорећи о улози Комисије за хартије од вредности након одузимања дозволе за рад Алта банци, Јанковић истиче да је Комисија у сталном заседању од достављања решења Народне банке Србије надлежним институцијама, 30. односно 31. октобра. Објашњава да је од свих учесника на домаћем тржишту капитала затражено да доставе податке о изложености ризицима због стечаја Алта банке, као и информације о свакодневном пословању.

"Највећи ризик у том тренутку био је управо недостатак информација у реалном времену. Од суботе практично сви ти тржишни учесници Комисију, у једном поступку континуираног надзора, извештавају о свим показатељима свог пословања", наводи Јанковић.

Председник Комисије указује да су од понедељка контроле проширене и на непосредан надзор на терену, како би се благовремено уочили евентуални проблеми у пословању учесника на тржишту капитала.

"Донете су релевантне одлуке које омогућавају да практично у сваком тренутку можемо да управљамо ризицима, пре свега ризиком ликвидности у свим ентитетима који су у надлежности Комисије за хартије од вредности", наглашава Јанковић.

Пет исплатних редова у стечају Алта банке

Јанковић уверава да Агенција за осигурање депозита има довољно новца за исплату свих осигураних депозита клијентима Алта банке. Објашњава да након завршетка те исплате следи утврђивање имовине банке и свих преосталих потраживања поверилаца.

"Агенција за осигурање депозита у овом тренутку располаже апсолутно адекватним износом средстава који може да намири сва потраживања по основу осигураних депозита", истиче Јанковић.

Председник Комисије објашњава да се преостала потраживања намирују према законски утврђеним приоритетима, кроз пет исплатних редова. Када је реч о року за утврђивање свих околности у вези са пословањем Алта банке, Јанковић указује да прикупљање података зависи од Народне банке Србије и других државних органа, пре свега тужилаштва.

"Први исплатни ред практично представља држава. Након тога иду штедни депозити како грађана, привреде, па и великих предузећа, и на крају финансијских институција које су учествовале у покушају да се подигне ликвидност саме Алта банке", закључује Јанковић.