Српско млекарство на испиту – могу ли фармери да издрже тржишну утакмицу

Приходи предузећа која се баве производњом млека пали су за око 10,5 милијарди динара, док се истовремено смањује и број запослених, сточни фонд је све мањи, а поједине фарме обустављају производњу.

Ненад Будимовић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао да је производња млека једна од најзахтевнијих грана пољопривреде због својих специфичности и спорог обрта капитала. Често је изложена осцилацијама у производњи, количини, цени и потрошњи.

"То су фактори који утичу на фармере као примарне произвођаче и млекаре. Регулатива коју Србија треба да преузме и преузима из ЕУ, као земља кандидат за чланство, доводи до тога да тржишта на која извозимо, пре свега земље ЦЕФТА, примењују европске стандарде, што представља препреку за извоз", истиче Будимовић.

Криза и могућа решења

Подсећа да је почетком године дошло до кризе у производњи млека, која се током последњих месеци стабилизовала, али да сада стижу најаве о могућим проблемима са откупном ценом млека.

"Наша производња је уситњена и имамо велики број газдинстава на којима се производи млеко. Наш правилник предвиђа три категорије – екстра, прву и другу класу. Начин подстицања је такође проблем, јер је наша држава издвајала много новца за премије за млеко, а резултати су изостали“, наводи Будимовић.

Истиче да су преко удружења за сточарство предлагали да се направи разлика између произвођача који могу значајније да повећају производњу и оних који производе мање количине млека, на газдинствима са две до пет крава. И једнима и другима треба пружити подршку, али на различите начине.

"Потражња за млеком од стране прерађивача благо је повећана, док су производи од млека из увоза јефтинији због нижих трошкова производње у ЕУ. То се односи на маслац, млеко у праху и сиреве попут траписта, гауде и eдамера", каже Будимовић.

Финансијски подстицаји

Будимовић напомиње да се произвођачи млека могу мотивисати да повећају производњу финансијском подршком, али да је тешко поредити се са европским произвођачима, јер земље ЕУ имају компензационе фондове који реагују у кризним ситуацијама.

Такође, за еколошку производњу обезбеђују посебне подстицаје, док подршка није везана само за количину произведеног млека, већ и за његов квалитет.

"Треба да се окренемо том сектору, да направимо разлику у подстицајима за мале произвођаче и велике системе који могу да повећају производњу, да ускладимо регулативу о дозвољеној количини афлатоксина, јер нам то отежава извоз у ЕУ, и да на тај начин омогућимо фармерима да послују позитивно", указује Будимовић.

Према последњим подацима, Србија годишње произведе 1,39 милијарди литара млека, од чега око 850 милиона литара заврши у млекарама, док се готово трећина користи у домаћинствима, продаје на зеленим пијацама или намењује исхрани младунчади.

"Имамо довољно млека за сопствене потребе, али је потребно пронаћи нова тржишта, развијати производе који могу да се извозе, ускладити регулативу и радити на едукацији фармера како бисмо одржали производњу ове основне животне намирнице. То је један од начина да се сачува српско млекарство", закључује Ненад Будимовић из Привредне коморе Србије.