Три савета српским привредницима после историјске политичке победе

Студентски покрети мењали су историју, обарали владе и покретали револуције. Али да покрет из студентских протеста победи на парламентарним изборима? Таквих примера у Европи готово да нема.

У Србији се управо то догодило. То је догађај за европску политичку историју. Енергија каква није виђена још од 5. октобра 2000. сада треба да пронађе пут из политичке у економску арену.

Политичка промена сама по себи, међутим, није гаранција економског напретка. Њена права вредност зависиће од квалитета институција, предвидивости правила и једнаких услова за све учеснике на тржишту.

Али ни привреда не може остати пасиван посматрач. Одговорност је и на компанијама: да сачувају стабилност, граде пословну независност и препознају нове прилике. Пресудан ће, самим тим, бити квалитет њихових одлука.

Отуда и три конкретна питања: шта радити са инвестицијама, како се заштитити од ризика и где тражити нове прилике?

1. Хладна глава, паметне одлуке

Компаније које планирају већа улагања или значајне промене у пословању, морају бити опрезније у периоду политичке транзиције, док не постане јасније какву ће економску политику водити нова власт. Зато је разумљиво ако привремено одложе одлуке које се тешко могу променити: велике инвестиције, реструктурирања и дугорочне уговоре.

То, међутим, не значи да би требало да отпуштају запослене, раскидају сарадњу са пословним партнерима или заустављају даљи развој. Најважније је да у међувремену сачувају ликвидност, пажљиво планирају обавезе и оставе простор за непредвиђене ситуације.

Тржишта засад не показују озбиљнију забринутост. Принос десетогодишње државне обвезнице Србије пао је са 5,700% на 5,582% између 23. и 26. октобра, док је принос доларске обвезнице са доспећем 2036. остао око 6,49%. Охрабрујуће, али вредно даљег праћења.

Србија у транзицију улази са релативно стабилном економском позицијом. Девизне резерве крајем септембра биле су готово 30 милијарди евра, довољно за 6,7 месеци увоза.

За крај године пројектовани су јавни дуг од 43,8% БДП-а и раст од 3,3%, уз инвестициони рејтинг BBB− према агенцији S&P. Ипак, инфлација од 4,1% и камата НБС од 5,75% подсећају на изазове.

Геополитичке напетости могу подићи цене енергената, пореметити снабдевање, смањити тражњу из Европе и поскупети кредите. Србија има одређене заштитне механизме, али њихов домет није неограничен.

Препорука: Велике одлуке доносите опрезно, али сачувајте ликвидност и наставите да развијате пословање.

2. Мање политике, више пословне независности

Промена власти могла би донети строже контроле набавки, субвенција, пореза и дозвола. То не значи да је сваки посао са државом споран.

Ипак, фирме треба да провере уговоре, тендере и усклађеност са прописима. Таква провера није само припрема за могуће контроле, већ и прилика да компаније додатно учврсте темеље свог пословања.

Још је важније смањити зависност од државе. Замислимо грађевинску фирму којој један јавни наручилац доноси две трећине прихода. Чак и уз потпуно законите уговоре, промена руководства може успорити пројекте или плаћања и угрозити ликвидност.

Слично важи за ИТ фирму ослоњену на једно министарство или дистрибутера који живи искључиво од јавних тендера.

Одговор није паника, већ више клијената из приватног сектора, нови извори прихода и, где је могуће, излазак на страна тржишта. Дугорочно, најотпорније ће бити компаније које имају разноврсне изворе прихода, уређено пословање и способност да се брзо прилагођавају променама.

Препорука: Смањите зависност од државе, проширите круг клијената и ојачајте отпорност пословања на политичке промене.

3. Нова правила игре, нове пословне шансе

Политичка транзиција може отворити простор фирмама које су раније тешко долазиле до државних послова. Према OECD-у, јавне набавке чиниле су 10,87% БДП-а Србије у 2024, а на 50,75% тендера стигла је само једна понуда.

Мала и средња предузећа добила су 75,82% уговора, али то не значи да конкуренција не може бити већа. Транспарентнији поступци могли би привући и оне који су досад одустајали од надметања.

С друге стране, програм Студентске листе најављује сузбијање „монопола увозничког лобија“ и подршку стартаповима и домаћим предузетницима. Ако се најаве преточе у мере, а заштита конкуренције ојача, прилике би могле да се отворе новим увозницима, дистрибутерима, произвођачима и технолошким фирмама.

Зато већ сада вреди средити референце и сертификате, ажурирати финансијске извештаје, пратити Портал јавних набавки и размотрити сарадњу са другим компанијама ради учешћа на већим тендерима.

Исто тако, нове економске политике неће подједнако одговарати свим компанијама: промене пореза, субвенција и радног законодавства некима ће отворити прилике, а другима донети трошкове.

Зато је важно на време проценити њихов утицај, јер у времену промена предност неће нужно имати највеће компаније, већ оне које препознају нове могућности и на време се припреме.

Препорука: Пратите нове пословне прилике, припремите се за њих и на време процените утицај промена на своју компанију.

Студенти су показали шта могу да покрену енергија, знање и јасне вредности. Сада је на привреди да уради свој део домаћег задатка: да улаже у знање и технологију, унапређује продуктивност и подиже стандарде пословања. Тек када се та енергија преточи у нове инвестиције, радна места и отвореније тржиште, политичка промена добиће и свој пуни економски смисао.

Аутор је генерални директор компаније Goodfaith Strategic Advisory и бивши директор у компанији IKEA за југоисточну Европу, Турску, Блиски исток, централну Азију и југозападну Европу.