Породичне компаније све значајнији инвеститори у Србији – шта им је потребно за дугорочна улагања

Бојан Станић из Привредне коморе Србије рекао је у емисији Првог програма Радио Београда да се дугорочне инвестиционе одлуке малих и породичних компанија ослањају на три кључна елемента – приступ тржишту, приступ финансијама и испуњавање стандарда неопходних за улазак у ланце снабдевања великих компанија.

Три кључна стуба пословања породичних фирми

Говорећи о изазовима са којима се суочавају микро и мале породичне компаније, Станић је нагласио значај стандардизације.

"Једно је приступ тржишту, друго је приступ финансијама, а треће, што је вероватно и најбитније, јесте приступ стандардима који су неопходни да бисте могли да уђете у ланце снабдевања великих компанија. То су, рецимо, стандарди који се односе на зелену трансформацију, безбедност хране, заштиту животне средине и сличне области", објаснио је Станић.

Према његовим речима, све то је неопходно како би фирме обезбедиле дугорочан приступ тржишту, одрживост пословања и сигурност запослених, али и створиле услове за улагање у проширење производње и прелазак из микро у већи пословни систем.

Суштина породичног бизниса и изазов генерацијске транзиције

Суштина породичних фирми је у томе што породичне вредности и начин функционисања преносе у пословање. Чланове породице не повезује само заједнички рад, већ и заједничка визија да посао наставе да воде и будуће генерације – деца и унуци.

Ипак, прелаз са генерације која је основала фирму на млађе наследнике често доноси озбиљне изазове. Станић истиче да је зато важно да се пренос посла на нову генерацију спроведе професионално и уз стручну подршку.

"Неопходно је да та транзиција буде професионална. Људи који су успели да се обогате од свог посла и да тиме обезбеде не само себе, већ и друге чланове породице, често сматрају да су веома промућурни и паметни. Они то и јесу, али не могу бити свезнајући", наводи он.

У условима непредвидивости и ризика, попут оних које описује теорија "црног лабуда", стручна саветодавна и консултантска подршка може бити од великог значаја за опстанак малих породичних предузећа.

Финансирање и подршка државе у девастираним подручјима

Када је реч о проблемима са којима се привредници најчешће обраћају Привредној комори Србије, издвајају се приступ финансирању и висина каматних стопа. У условима нестабилног монетарног окружења и инфлације, свака уштеда на каматама може бити од великог значаја за пословање.

Посебан акценат стављен је на подршку привредницима у слабије развијеним и девастираним подручјима погођеним демографском кризом.

"Како да останем конкурентан? Да бих то успео, потребна ми је подршка, јер ја као мали привредник представљам велику фирму у девастираном подручју са израженом демографском кризом. Управо је зато у интересу државе да подржи такве фирме, као и нас у Привредној комори и регионалним коморама које покривају та подручја, како би се ти привредници задржали у тим срединама и евентуално запослили још некога", навео је он.

Макроекономска стабилност Србије и изазов европских интеграција

Станић је оценио да је макроекономски систем Србије данас знатно отпорнији него током кризе 2008. године. То, како је навео, потврђују извештаји ММФ-а, Светске банке и ЕБРД-а, као и агенција за кредитни рејтинг које су Србији доделиле инвестициони рејтинг. Фискална политика је учвршћена, јавни дуг је испод 45 одсто, а предстојеће увођење европског платног система СЕПА требало би да донесе ниже провизије, брже и поузданије трансакције.

Међутим, говорећи о европским интеграцијама и регионалној сарадњи, Станић је у емисији Првог програма Радио Београда "У средишту пажње", указао на, како је оценио, парадоксалне препреке.

"Наш велики изазов, проблем, који је повезан и са СЕПА системом, јесте веома неизвесна перспектива чланства у Европској унији. Практично, она није могућа у скорије време, а вероватно ни у догледној будућности. Оно што нас је разочарало, посебно мене, који сам учествовао у напорима да што аргументованије представимо допринос Србије економском систему Европске уније, јесте то што нисмо добили чак ни мапу пута за приступ јединственом европском тржишту. Оно пре свега подразумева економску интеграцију, без обавезе пуноправног чланства у Европској унији", рекао је он.

Станић је оценио да нецаринске баријере и ограничења отежавају пословање српске привреде. Као примере је навео правила за камионе 90/180, квоте на извоз челика и ЦБАМ механизам. Истовремено, како је указао, од Србије се тражи усклађивање спољне политике, док унутар саме Европске уније нема консензуса о отварању Кластера 3.