Мијушковић: Карпатска иницијатива отвара Србији нове правце сарадње, инфраструктура први корак ка развоју

Председник Србије учествовао је на самиту Карпатске иницијативе у Украјини. За Србију је то прилика да отвори нове правце повезивања са земљама тог дела Европе, оценио је Александар Вучић. Реч је о тржишту од 115 милиона људи, са којима се трговина већ све више развија. На самиту је било речи и о изградњи путне инфраструктуре, енергетским пројектима, као и о размени инвестиција.

Вељко Мијушковић са Економског факултета оценио је да је учешће Србије у Карпатској иницијативи прилика да се унапреди привредна сарадња са осам земаља укупног БДП-а од 3,15 билиона долара, а изградња инфраструктуре, пре свега ауто-пута ка Темишвару, отворила би нове могућности за развој североистока земље.

Истиче да је реч о важној иницијативи која ће, заједно са Србијом, обухватити осам земаља – Пољску, Аустрију, Чешку, Словачку, Мађарску, Румунију, Украјину и Србију. Све осим Србије и Украјине, које су кандидати за чланство у Европској унији, чланице су ЕУ.

Према његовим речима, већ су дефинисана око 34 развојна пројекта, а средстава која су у њима опредељена за Србију, која је трећа по реду у тој структури, износе око 12,1 милијарду евра.

"Ово је један, да кажемо, вин-вин приступ, односно добра ситуација", рекао је Мијушковић, додајући да не постоји само перспектива увоза из тих земаља, већ и да Србија као мала и отворена економија може да извози значајан део услуга и производа на то тржиште, а домаћи инвеститори да тамо пласирају средства.

Сматра да би Србија из тих земаља могла да увози машинске делове, електрокомпоненте и поједине пољопривредне производе, док би на то тржиште пласирала део пољопривредних производа, ИТ услуге, делове за аутомобиле и каблове.

Мијушковић је навео да је Србија прошле године у Мађарску извезла робе вредне 1,5 милијарди евра, у Румунију 1,4 милијарде, а у Чешку 1,3 милијарде евра.

Нагласио је да највеће шансе за привлачење инвеститора види у области инфраструктуре и енергетике. Иако је прошле године дошло до благог успоравања страних инвестиција, то не значи да је модел исцрпљен.

"Сада када се ситуација стабилизовала и када се надам да ће бити стабилна и у периоду који следи, ми можемо очекивати даљу енергизацију тог модела", казао је Мијушковић, додајући да Немачка, као једна од централних европских економија, сада благо успорава привредне активности, па је потребно да Србија део својих операција и извоза преусмери ка другим партнерима.

Ауто-пут ка Темишвару и Коридор 11

Говорећи о ауто-путу Београд–Темишвар, Мијушковић је објаснио да је деоница од Београда до Пожеге део неформалног Коридора 11, који је, за разлику од десет паневропских коридора финансираних од стране ЕУ, иницирала Румунија заједно са Италијом. Завршетком ауто-пута до границе са Црном Гором са једне и трасе ка Темишвару са друге стране, Коридор 11 би био комплетиран.

"Важно је прво због повезивања са суседном Румунијом, али и због значајних трговачких веза које постоје између Румуније и Италије, где се очекује да ће озбиљна фреквенција саобраћаја ићи кроз нашу земљу", рекао је Мијушковић.

Подсетио је да последњу деоницу тог коридора чини поморски пут Бар–Бари, као и да је због тога што није реч о формалном паневропском коридору било потребно самостално тражити инвеститоре. Додао је да је деоница од Пожеге до Бољара до црногорске границе једнако захтевна и да се мора наставити рад на тим путним правцима.

Као важно оценио је и то што је, како је речено, са председником Румуније постигнут напредак у преговорима.

Мијушковић је навео да је поред железничког саобраћаја важно максимално користити и капацитете Коридора 7, односно пловног пута реке Дунав. Интензивирање речног саобраћаја, према његовим речима, јефтиније је решење, нарочито за превоз расутих материјала као што су грађевински материјал, песак и шљунак, а допринело би и јачању туризма кроз речне крузере.

Развој североистока Србије

Када је реч о делу Србије за који је председник Александар Вучић рекао да ће имати највише користи од иницијативе – Војводини, Браничевском, Борском и Зајечарском округу, Мијушковић је оценио да је то апсолутно тачна констатација.

"Кроз све напоре које земља ради на привлачењу страних инвестиција, а није их било мало, и даље нам фали компонента равномерности", истакао је економиста.

Указао је да су се страна улагања најчешће концентрисала у одређеним пределима, док поједини предели трпе процес депопулације, што је случај у неким областима Војводине, као и у деловима источне и јужне Србије.

"Први корак јесте инфраструктура, управо ово о чему се преговара, и долажење нових фирми. Долазак фирми и инфраструктура биће пелцер или семе на бази кога ћете моћи да развијате даље тај крај", казао је он, наводећи да би то омогућило и враћање људи у те крајеве, развој школства, здравства и осталих система.

Енергетика и диверсификација

Када је реч о енергетици, Мијушковић је рекао да је решавање питања НИС-а један од два корака потребна да би Србија могла да каже да је учинила све за диверсификацију.

Питање НИС-а, како је навео, решава се на релацији МОЛ и Руске Федерације, док ће регионална сарадња са земљама Карпатске иницијативе помоћи у другом сегменту – даљој диверсификацији рута и извора снабдевања енергентима.

"Од короне па наовамо, и у глобалним токовима, а и у пословним и геополитичким, кључни фокус је на диверсификацији, јер уколико једна тачка постане неуралгична, поставља се питање да ли имамо алтернативу", нагласио је Мијушковић.

Енергетска криза и цене

Мијушковић је рекао да је криза у Европи вишеслојна и да се сада, поред нервозе финансијских тржишта, јављају и физичке несташице, пре свега када је реч о дизелу. Навео је да су нека нафтна постројења на Блиском истоку уништена и да ће, под условом да нема даљих ратних дешавања, бити потребно време да се обнове, вероватно не пре 2027.

Оценио је да Србија за сада "врло храбро и одмерено покушава да највећи део терета пребаци на себе, одричући се дела акциза и даље не оптерећујући грађане".

"Да су цене енергената остављене реалним, оне би се уградиле у трошкове транспорта, логистике, пољопривредних и привредних производа, а затим и у малопродајне цене, што би значило озбиљан скок цена и инфлаторни притисак", додаје.

Истакао је да је стопа инфлације тренутно охрабрујућа, али да ће се стање пратити до краја године.

"Изазови су бројни, али одмереном и мудром економском политиком идемо напред", закључио је Мијушковић.