Крај брзе моде - нова правила ЕУ мењају текстилну индустрију, шанса и за Србију

Феномен брзе моде и масовна производња јефтине одеће потрошачима је донела приступачнију моду, али је и узрок огромне количине текстилног отпада. Европска унија је забранила уништавање непродате одеће и обуће, која ће морати да се продаје по сниженим ценама или да се донира - уместо да се уништава. За српску текстилну индустрију, одржива мода је развојна шанса.

Одећа се данас производи брже него икада. Нове колекције смењују се из недеље у недељу, све краће се носе и све брже постаје отпад. Према проценама Европске агенције за животну средину, између четири и девет одсто свих текстилних производа у ЕУ буде уништено, а да никада нису ношени.

Мање производње, више планирања

Катерина Кустовска, ЕСГ консултант Швајцарског програма промоције извоза СИППО, наводи да је циљ да компаније боље планирају и да се не дозвољава да се производи хиперпродукција да би се онда уништавала.

"Зашто их правимо ако на крају их уништавамо. Потрошач треба да бира локалне производе и природне материјале, јер на тај начин подржавамо домаћу радну снагу и смањујемо потребу за транспортом", истиче Кустовска.

Дигитални пасош производа

Ново правило је део Уредбе Европске уније о еколошком дизајну за одрживе производе, која треба да продужи животни век производа.

Катарина Момчиловић Матић из Удружења за индустрију текстила, одеће, коже и обуће ПКС каже да из ове уредбе проистиче и дигитални пасош производа, који ће до краја следеће године највероватније бити обавезан за све производе, с обзиром на то да наше фирме већину својих производа извозе управо на тржиште ЕУ.

"Тако да они уколико раде за купце у ЕУ, они ће морати да доставе податке који се ту тичу састава материјала, сировина, утицаја на животну околину и слично", објашњава Момчиловић Матић.

Србија велики део производње извози у ЕУ

У Србији послује око 1.200 фирми које производе одећу и обућу и запошљавају 37.000 радника. Прошле године извоз одеће и обуће износио је скоро милијарду евра, а чак 64 одсто те робе пласирано је на тржиште ЕУ. Поред квалитета, цене и рокова испоруке, одрживост постаје један од кључних услова за пословање на европском тржишту.

Шта се дешава са непродатом гардеробом?

Предраг Шијаковић, произвођач из Чачка, каже да непродата роба углавном иде на акције тоталног снижења.

"На тим акцијама компанија углавном губи новац, међутим избегавамо да та роба завршава на депонијама или да се спаљује. А добар део гардеробе иде у донације. Купац може донети гардеробу стару, не мора бити нашег бренда, било коју. Затим ми ту робу даље предајемо социјалној задрузи у Ужицу", наводи Шијаковић.

Све више се примењује концепт приближавања производње тржишту Европске уније, што је због географске близине такође шанса за српску текстилну индустрију.