Професор Ђуричин о кредитима у Србији: Без промене у следећих шест недеља и нове процене ЕЦБ

ЕЦБ је одлучила да референтну каматну стопу задржи на истом нивоу, али је упозорила да је инфлаторни притисак и даље веома снажан због рата на Блиском истоку и скока цена енергената. То показује и ниво еурибора, друге каматне стопе Европске банке, која се и у Србији зарачунава у отплати кредита у еврима. Еурибор је на највишем нивоу још од новембра 2024. године.

Професор економије Драган Ђуричин објаснио је у Јутарњем програму РТС-а да је главни циљ Европске централне банке контрола инфлације.

"У овом тренутку је оцењено да је инфлација на ниском нивоу, испод три процента, и да нема потребе да се гаси ‘тражња‘ високом ценом капитала", рекао је Ђуричин.

Додао је, међутим, да је и ЕЦБ јасно да је инфлаторни притисак повећан.

"Шокови изазвани растом цена енергената, нафте и гаса, али и ценом вештачких ђубрива, такви су да се ради о радикалним променама, што значи вероватно и најаву да ће следећа корекција бити навише када је у питању базна каматна стопа", навео је професор.

Геополитика као главна макроекономска варијабла

Оценио је да живимо у времену када је геополитика главна макроекономска варијабла и да је економија практично последица геополитичких одлука.

Према његовим речима, Европа је у стагфлацији, а Блиски исток у тешким проблемима снабдевања, што се, како је рекао, "као сеизмички кругови шири по целом свету".

О кредитима у Србији

Када је реч о кредитима у Србији, Ђуричин је проценио да у наредних шест недеља, до следеће пројекције Европске централне банке, не би требало очекивати никакве промене.

Као олакшавајућу околност навео је да се налазимо у периоду циклуса високе амплитуде и кратког трајања.

"Обично се дешава да то што је данас сто долара барел за брент нафту неће бити за два месеца када танкер с нафтом дође на место, може бити и мање, а може бити и више. И то је та неизвесност везана за нафтни шок", објаснио је, уз опаску да следи веома неизвестан период.

"Контрола цена није била контрапродуктивна"

Говорећи о борби против инфлације, оценио је да је држава била веома успешна.

"Било је, сећате се, пре неколико месеци када је контрола цена у малопродаји уведена, повика да ће то бити контрапродуктивно, да ће у сваком случају доћи до раста цена. То се није десило. Напротив, цене су под контролом", рекао је Ђуричин.

Инфлација је, како је навео, 2,8 према последњем податку, док је у Европи 2,7. То је испод таргета Народне банке, али је, како каже, Народна банка опрезна и за последњи квартал ове и први квартал следеће године предвиђа раст цена изнад таргета, "не много, али преко таргета, зато што је обазрива и води јасну пруденцијалну политику".

"Немачка изгубила конкурентност због енергената, Кина на слатким мукама"

Што се тиче стања у Европи и свету, Ђуричин је истакао да су кинески резултати "слатке муке" – прошлогодишња стопа раста од пет процената убедљиво је највећа, посебно у економији са највећим степеном индустријализације на свету.

Док у Немачкој допринос индустрије бруто домаћем производу износи 24 одсто, у Кини је преко 40 одсто, а немачки удео пада, пре свега због енергетских проблема, који су последица геополитичких одлука.

"Имате парадоксалну ситуацију да је у једном периоду једна од веома значајних партија, Партија зелених, прво била против атомске енергије, што је довело до укидања рада атомских централа, а после тога је била за санкције Русији и за прекид сарадње када су у питању енергенти нафта и гас", навео је Ђуричин.

Тако је, како је рекао, Немачка као индустријска суперсила Европе дошла у ситуацију да нема довољно конкурентну цену енергената. Пројекција стопе раста је 0,3 до 0,4, што је, уз инфлацију од 2,7 процената, "у суштини негативан раст".

Како Србија треба да се постави – раст као "супер лек"

На питање како би Србија требало да постави своју економију у великим глобалним заокретима, Ђуричин је одговорио да свака економија мора да расте да би преживела.

"Педале бицикла морају да се врте да бицикл не би пао. Србија чини све што може да обезбеди раст и вама је познато да су пројекције раста 3 до 3,5 процената за ову годину", рекао је Ђуричин.

То је важно, објаснио је, зато што се растом одржавају стабилност буџета и фискална правила, кључна за задржавање инвестиционог кредитног рејтинга, који на крају утиче на цену капитала, односно цену задуживања по свим линијама.

"Раст је супер панацеа, супер лек за проблеме нестабилности који се налазе свуда у свету и за провизоријум у којем економске политике лутају између лоших ствари и релативно лоших ствари. Нема добрих ствари у овом периоду, постоје само друга најбоља решења", закључио је Ђуричин.