Васиљевић: Прелазак топлана на обновљиве изворе енергије доноси сигурност, ефикасност и мање загађење

Од стопостотне зависности до првих успешних примера Васиљевић је подсетио да су 2010. године готово све топлане у Србији – тачније њих 99 одсто од укупно 60 даљинских система грејања – користиле фосилна горива. Програм примене обновљиве енергије започет је 2015. године на основу конкурса самих градова.

„Тада је урађена прва студија на основу конкурса самих градова. Они су се пријављивали са жељом да им се уведе обновљива енергија и израђено је десетак предстудија изводљивости које су предвиделе да се фосилни енергент, значи причамо доминантно о мазуту, угљу, евентуално лож-уљу, замени у тој фази са обновљивим енергентом, односно дрвном сечком“, објашњава Васиљевић.

Прва четири града која су прошла најужи избор и успешно завршила посао су Нови Пазар, Мајданпек, Прибој и Мали Зворник, где је фосилно гориво замењено дрвном биомасом.

Искуства прве фазе и драстично смањење загађења

Говорећи о искуствима из ових градова након уласка у експлоатацију, Васиљевић је посебно истакао еколошке параметре на примеру Прибоја, где се систем раније ослањао на стару котларницу фабрике ФАП.

„Они су смањили емисију CО2 за 80 одсто у граду. Значи, тај податак, кад чујете, онда вам довољно говори“, истиче Васиљевић.

Међутим, током развоја самог пројекта, у сагласности са министарством, увидело се да пука замена енергента није довољна јер су сами системи били неефикасни. Због тога је направљена допуна програма која подразумева свеобухватну модернизацију целог ланца – од производње до предаје топлоте.

„Паралелно радиће се замена дотрајалих деоница топловода. Заменићемо све подстанице новим, паметним, софтверски вођеним, које испоручују топлотну енергију у функцији спољне температуре саме зграде о којој причамо. Прелази се на 24-часовно грејање и на наплату према потрошњи“, наводи Васиљевић, објашњавајући да су све ове активности неопходне како би наплата по потрошњи уопште била успешна мера.

Ширење капацитета и нове технологије

Сада је на реду друга фаза модернизације система даљинског грејања, којом се планира проширење броја топлана. У анализи се помињу Пријепоље, Кладово, Бајина Башта и додатни капацитети у Новом Пазару.

Нови Пазар, који је у првој фази добио потпуно нову топлану са котлом од седам мегавата на биомасу, због стамбене експанзије и раста потреба исказао је жељу за проширењем капацитета, те ће тамо бити дограђен још један котао.

Значајна предност преласка на дрвну биомасу – секундарну сировину из дрвне индустрије која се меље и дистрибуира, јесте ослањање на локалне изворе. Један од услова за избор градова био је да се биомаса може набавити у кругу од 50 километара од топлане, чиме се драстично смањују транспортни трошкови, а новац остаје у локалној самоуправи.

Поред биомасе, технолошки напредак је у другу фазу увео и велике топлотне пумпе, као и соларну енергију. Разматра се њихово укључивање у Пријепољу и Кладову (локација Брза Паланка), с обзиром на непосредну близину река Лим и Дунав.

„Пре пет година, кад смо радили студије, уопште нисмо размишљали о томе. Само смо гледали дрвну биомасу. Међутим, пазите, сад одједном технолошки напредак топлотних пумпи, великих топлотних пумпи за грејање градова, се просто наметнуо да се сад преиспитује да ли искључиво ићи на дрвну биомасу или комбиновати чак и топлотне пумпе, јер тад користите речне токове“, каже Васиљевић.

Београд не може у потпуности рачунати на биомасу јер је нема довољно у окружењу за тако велике капацитете. Зато главни град у другој фази учествује са пројектом коришћења соларне енергије на топлани Церак. Ова топлана је изабрана јер ради 12 месеци због летње производње и припреме санитарне топле воде за околна насеља, што процес примене чини максимално исплативим.

У сарадњи са ЕБРД банком и министарством, Нови Сад развија пројекат Поњер то Хеат – соларно постројење које ће производити електричну енергију за покретање великих топлотних пумпи, користећи Дунав и правећи велика складишта топлоте.

Економска корист и енергетска независност

Међународни консултант истиче да прелазак на обновљиве изворе решава два кључна проблема са којима се свет суочава у протеклих пет-шест година – високе цене фосилних горива и несигурност снабдевања.

„Кад говоримо сад о обновљивој енергији, кад говоримо о дрвној биомаси или топлотним пумпама које ће користити речне токове, то је све наше. Значи, ми сад прво, на првом месту имамо сигурност снабдевања. На другом месту ангажујемо локалну радну снагу у процесу производње“, наглашава Васиљевић, додајући да локалне самоуправе на тај начин остварују и приход од ПДВ-а на енергенте произведене у сопственом окружењу.

Подстицаји за ове пројекте су изузетно високи. Кроз аранжмане са банком, градови добијају 30 одсто инвестиције као бесповратни грант, док су консултантске услуге вредне два милиона евра потпуно бесплатне. Велике топлотне пумпе се у Европској унији налазе на самом врху листе приоритета.

Енергетска ефикасност зграда и потрошача

Да би се испунили циљеви о климатској неутралности и достизању нултих емисија, упоредо са модернизацијом топлана мора се радити и на страни потрошача. Васиљевић наводи да је у Србији започет пројекат енергетског санирања 600 зграда у 15 градова који се реализује преко Министарства рударства и енергетике, а који обухвата изолацију, замену прозора, кровова и балконских врата.

У Србији је закон о ефикасном коришћењу енергије на снази од 2012. године, и према њему нове зграде не смеју да троше више од 65 киловат-часова по метру квадратном годишње (Ц разред), што је услов за добијање грађевинске дозволе. Поређења ради, просек потрошње зграда које тренутно греју Београдске електране износи 140 киловат-часова.

„Данас, после толиког низа година, гро нових зграда које се зидају у Београду су Б разред. Значи, још ефикаснији, јер су инвеститори схватили да ако направе енергетски ефикаснију зграду која ће трошити мање енергије, и наравно, увек пазите, кад кажемо енергетски ефикасна зграда, она зими троши мање топлоте, а лети троши мање струје за хлађење“, објашњава Васиљевић, истичући да купци станова то препознају кроз знатно мање рачуне. У Београду тренутно има око 70.000 енергетски ефикасних станова од укупно 300 и више хиљада који су на систему даљинског грејања.

У том правцу морамо да радимо, посебно кад говоримо о зградарству, закључује Васиљевић: „Управо да схвате потрошачи да ће сад они, становници, власници станова, бити ти следећи, али за то тражимо финансијску подршку међународних финансијских институција са министарством и градовима да се иде ка томе да би смањили потребу за потрошњом енергије, а самим тим смањили потребу за примарном енергијом и утицали на екологију.

Чим смањујете количину енергента који се користи, онда сте смањили емисије гасова стаклене баште и побољшали смо животне услове", прецизирао је Васиљевић у емисији Првог програма Радио Београда "У средишту пажње".