Три године од избора Србије за домаћина изложбе "Експо 2027" – од игре као теме до шест милиона посетилаца

Пре три године, 21. јуна у Паризу, Београд је изабран за домаћина специјализоване изложбе "Експо 2027", у конкуренцији познатих градова из Европе, Америке и Азије. Више од 135 земаља до сада се пријавило за учешће на овој престижној изложби.

Генерални комесар за учешће Републике Србије на "Експо 2027" Жарко Малиновић каже за РТС да је управо тема "Игра(ј) за човечанство – спорт и музика за све" била пресудна да Србија победи у конкуренцији великих светских градова, а да ће највећи легат изложбе бити инфраструктура, нове инвестиције и међународна препознатљивост земље.

Малиновић је подсетио да је пројекат почео још 2021. године када је Србија донела одлуку да се кандидује за домаћина специјализоване изложбе.

"Конкуренција је била јако велика. Иза кандидатуре Малаге стала је цела Краљевина Шпанија, укључујући и познате личности попут Антонија Бандераса, док је кандидатуру Минесоте у доброј мери координисао кабинет тадашњег државног секретара САД Ентонија Блинкена, као и да је у конкуренцији био Тајланд као једна од најразвијенијих туристичких дестинација", рекао је Малиновић.

Према његовим речима, управо је тема коју је Србија понудила издвојила је у односу на конкуренте.

"Наша тема је толико универзална – ми имамо језик игре који је јасан свакој нацији. Схватили смо да је игра људска супермоћ која ће обезбедити да човечанство у будућности буде отпорније на све изазове. Када се играмо, креативнији смо, здравији и, што је најважније, игра нас уједињује и помирује", истакао је Малиновић.

Легат који остаје после изложбе

Говорећи о значају изложбе "Експо" за Србију, Малиновић је нагласио да се ефекти оваквих изложби мере деценијама.

"За све градове и државе који су били домаћини, "Експо" је био догађај који их је променио набоље. Да ли неко може да замисли данашњи Париз без Ајфеловог торња? Ајфеловог торња не би било без Светске изложбе", навео је Малиновић.

Каже да је од самог почетка постојала јасна визија шта Србији остаје након завршетка манифестације.

"Добићемо нови међународни сајам, железничку инфраструктуру која коначно повезује центар Београда са аеродромом, речну инфраструктуру и урбанистички развој читавог дела града. Ко је пре пет година могао да замисли да ће Сурчин постати један од најурбанијих делова Београда", упитао је Малиновић.

Цела привреда укључена у пројекат

Наводи да радови на комплексу напредују планираном динамиком и да је на пројекту ангажован велики део домаће привреде.

"Комплетна грађевинска индустрија наше земље је ангажована на овом пројекту. Када земље учеснице од јесени почну да креирају и граде своје павиљоне, активираћемо не само индустрију наше земље. Цео регион нема довољно капацитета да подмири све потребе једног оваквог догађаја", нагласио је Малиновић.

Сматра да је "Експо" прилика да Србија покаже своје капацитете у грађевинарству, креативним индустријама и организацији великих догађаја.

Шест милиона посетилаца и нови амбасадори Србије

Малиновић верује да ће "Експо" донети и снажан туристички ефекат.

"Београд има магичну моћ да све који дођу једном опчини и да увек желе да му се врате. Кроз шест милиона посетилаца, који ће посетити манифестацију, добићемо нове амбасадоре наше земље који ће ширити глас о Београду и његовој енергији", рекао је Малиновић.

Додаје да је "Експо" већ покренуо више од 300 развојних пројеката широм Србије.

"Од Врања до Суботице развија се више од 320 пројеката како бисмо били спремни за 'Експо'. То је нови програм будућности Србије који ће остати и након завршетка изложбе", навео је генерални комесар.

Национални павиљон међу највећим пројектима у Европи

Посебно је издвојио национални павиљон Србије, који ће остати један од симбола изложбе "Експо" и након 2027. године.

"То је тренутно највећи уметничко-галеријски пројекат који се реализује не само у Југоисточној Европи већ у целој Европи. Правимо објекат од 17.000 квадратних метара и највећу имерзивну дворану у Европи", рекао је Малиновић.

Додао је да ће посетиоци имати прилику да се упознају са делима Надежде Петровић, Саве Шумановића и других великана српске културе, као и са најзначајнијим предметима националне баштине.

"Захвалан сам патријарху и Синоду Српске православне цркве који су нас прошле недеље обрадовали и обавестили да је Синод уважио нашу молбу да Плашт кнеза Лазара и Повеља кнезу Лазару монахиње Јефимије буду изложени у националном павиљону и као такви можда по први пут изложени јавности и да дајемо могућност да српски народ се упозна са тако важним наслеђем", додаје Малиновић.

Етнографски музеј такође припрема најдрагоценије елементе своје збирке који ће бити приказани кроз национални павиљон.

"Спајајући модерну технику и креативност са тимом Душана Јововића и свим оним што јесте наша богата историја, ми ћемо показати свету колико је ово један диван народ богате традиције, народ који је у стању да на позитиван начин мења човечанство, као што су то радили Тесла, Миланковић, Пупин и сви они знаменити Срби који јесу и дан данас актуелни у цивилизацији чији смо део", поручује Малиновић.

"Трема је огромна"

Иако је, како каже, учествовао на четири светске изложбе, Малиновић признаје да је одговорност организовања "Експа" у сопственој земљи посебна.

"Ово ми је пети 'Експо' и трема је огромна. Одговорност да поставите павиљон у сопственој земљи је велика. Али сви који радимо на овом пројекту трудимо се сваког дана да Србија буде представљена онаквом каква јесте – земља богате традиције, дивних и креативних људи", истакао је Малиновић.

Као највећи изазов у наредном периоду издваја координацију великог броја активности и људи који ће бити укључени у организацију.

"Изазов је координација толиког броја различитих активности. Од изградње павиљона, преко волонтера и домаћина, до обуке људи који ће представљати Србију. Сваки осмех који упуте нашим гостима биће део представљања наше земље", закључио је Малиновић.