БДП Србије већи за 3,2 одсто у првом кварталу – услуге надокнадиле пад индустрије

У објављеној публикацији "Трендови за први квартал 2026", наведено је да је приватна потрошња у овом периоду, у поређењу са првим кварталом претходне године, повећана за 4,9 одсто и допринела позитивном кретању БДП-а са 2,9 процентних поена.

Инвестиције су порасле за 1,4 одсто, а извоз и увоз забележили раст од 4,6, односно 3,6 одсто и допринели кретању БДП-а са 2,6 и 2,1 процентни поен.

Истовремено, индустријска производња у периоду јануар–март 2026. била је за 0,8 одсто нижа него годину дана раније, а пад је регистрован у сва три сектора – прерађивачкој индустрији (0,4 одсто), рударству (3,2 одсто) и снабдевању електричном енергијом, гасом и паром (0,9 одсто).

У оквиру прерађивачке индустрије, у прва три месеца ове године у односу на исти период 2025. раст је забележен у девет од 24 области.

Међу гранама које су оствариле највећи раст, издвојили су се производња моторних возила и приколица, са повећањем од 51,5 одсто, производња основних фармацеутских производа и препарата, са растом од 6,2 одсто, као и производња производа од гуме и пластике, која је порасла за 5,3 одсто.

У сектору снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизацијом производња је у прва три месеца 2026. била за 0,9 одсто нижа него у истом периоду прошле године.

Посматрано по месецима, пад производње остварен је у сва три месеца: у јануару је износио 0,8 одсто, у фебруару 1,6 одсто, а у марту 0,1 одсто.

И производња у сектору рударства у прва три месеца 2026. бележи пад од 3,2 одсто у односу на исти период претходне године.

Вредност грађевинских радова

Према подацима РЗС-а, у првом кварталу 2026. грађевинска активност повећана је за 1,7 одсто у текућим ценама, али је у сталним ценама забележен пад од пет одсто.

Посматрано према врсти грађевина, вредност изведених радова на зградама бележи раст од 25,4 одсто, док је на осталим грађевинама, као што су саобраћајнице, цевоводи и сложене индустријске грађевине, остварен пад од 21,5 одсто у сталним ценама.

Статистички подаци показују и да је раст вредности изведених радова остварен једино у Београдском региону, где је износио 35 одсто у сталним ценама, пре свега захваљујући радовима на припремама за међународну специјализовану изложбу Експо 2027.

Вредност грађевинских радова у посматраном кварталу опала је у односу на исти квартал претходне године у Региону Војводине за 17,2 одсто у сталним ценама. У овом региону вредност грађевинских радова повећана је на стамбеним и нестамбеним зградама, док је на осталим грађевинама смањена.

У Региону Јужне и Источне Србије вредност изведених грађевинских радова, у сталним ценама, смањена је за 13,7 одсто у односу на исти период претходне године, а пад је најизраженији код грађевина саобраћајне инфраструктуре и нестамбених зграда.

Највећи пад вредности изведених грађевинских радова забележен је у Региону Шумадије и Западне Србије – 31,7 одсто у сталним ценама у односу на исти период претходне године.

Посматрано према врсти грађевина, раст вредности грађевинских радова забележен је једино код нестамбених зграда.

Подаци РЗС-а показују и да је број издатих грађевинских дозвола у првом кварталу ове године, у односу на исти период 2025, повећан за 8,9 одсто, на 6.043 дозволе, али је укупна предвиђена вредност радова по тим дозволама смањена за 47,3 одсто у односу на исти период прошле године.

Највећи број издатих дозвола (4.944) односи се на извођење радова на зградама, а остатак (1.099) на радове у вези са саобраћајном инфраструктуром, цевоводима и сложеним индустријским грађевинама.

Укупна предвиђена вредност радова, према издатим дозволама, у првом кварталу 2026. износи 237.324 милиона динара, што представља пад од 47,3 одсто у односу на исти квартал претходне године. Највеће учешће у предвиђеној вредности има Београдски регион (37,1 одсто), затим следе Регион Војводине (29,8 одсто), Регион Јужне и Источне Србије (17,2 одсто) и Регион Шумадије и Западне Србије (16 одсто).

Раст извоза прерађивачке индустрије

Статистички подаци показују и да је спољно-трговинска размена у прва три месеца ове године забележила раст извоза. Вредност извоза робе повећана је за 7,1 одсто у односу на исти период 2025, док је увоз порастао за 0,3 одсто.

Највећи допринос извозу дала је прерађивачка индустрија, чији је извоз повећан за 9,1 одсто, док је сектор рударства забележио раст извоза од 25,4 одсто.

Србија је у прва три месеца ове године остварила трговински суфицит са 14 европских земаља у укупном износу од око 1,3 милијарде евра, при чему је највећи суфицит остварен са Црном Гором, у вредности од 274 милиона евра.

Највећи трговински дефицит у посматраном периоду забележен је са Кином и износио је око милијарду евра.

Промет у трговини на мало у првом кварталу 2026. порастао је за 8,6 одсто у сталним ценама, односно за 9,3 одсто у текућим ценама, док је промет у трговини на велико повећан за 5,7 одсто у сталним и 7,6 одсто у текућим ценама.

Инфлација и раст цена

Подаци РЗС-а показују и да је просечна годишња инфлација у првом кварталу ове године износила 2,6 одсто, а највећи допринос расту потрошачких цена дали су електрична енергија, здравство, комуналне услуге, дуван и воће.

Цена електричне енергије за домаћинства у првом кварталу ове године била је за 9,6 одсто виша него годину дана раније, док је цена воћа порасла за 11,9 одсто.

У Србији је у првом кварталу 2026. било запослено 2,836 милиона људи, док је број незапослених износио 276.300, а ван радне снаге било је 2.478.600 лица старијих од 15 година.

Стопа незапослености остала је на нивоу од 8,9 одсто, непромењена у односу на крај 2025. године, док је број незапослених незнатно смањен, уз истовремени пад броја лица ван радне снаге за 14.700.

Регионално посматрано, стопа незапослености у првом кварталу 2026, у поређењу са претходним кварталом, бележи раст у Региону Јужне и Источне Србије, са 12,4 на 13,7 одсто, и у Региону Шумадије и Западне Србије, са 8,2 на 8,3 одсто. Пад је забележен у Београдском региону, са седам на 6,5 одсто, и у Региону Војводине, са 8,9 на 8,4 одсто.

Просечна зарада

Подаци РЗС-а показују и да је просечна нето зарада у Србији у првом кварталу достигла 118.736 динара, што представља номинални раст од 11,7 одсто и реални раст од 8,8 одсто у односу на исти период претходне године. У односу на четврти квартал 2025. номинално је виша за 2,7 одсто, а реално за 1,8 одсто.

Просечна зарада без пореза и доприноса обрачуната за први квартал 2026. износила је у јавном сектору 124.101 динар, а ван јавног сектора 116.561 динар.

Највише просечне зараде забележене су у области рачунарског програмирања и консултантских делатности, где су износиле 312.391 динар.

Када је реч о туристичком сектору, статистички подаци показују да је настављен раст, па је у првом кварталу остварено 2,7 милиона туристичких ноћења, што је за 6,5 одсто више него годину дана раније. Домаћи туристи остварили су 50,5 одсто свих ноћења, док су страни учествовали са 49,5 одсто.

Најпосећеније дестинације били су Београд, Златибор и Копаоник.

У периоду јануар–март 2026. Србију су посетили страни туристи из око 50 различитих земаља света, а највећи број ноћења (81,3 одсто) остварили су туристи из Европе.

Три земље чији су туристи остварили највише ноћења су Турска (130,9 хиљада), Руска Федерација (128,8 хиљада) и Северна Македонија (125,4 хиљаде), а потом следе посетиоци из Кине (85 хиљада) и Босне и Херцеговине (82,2 хиљаде).