Председник синдиката металаца: Нове царине ЕУ угрожавају хиљаде радних места у српској металној индустрији

Европска унија постигла је договор о значајном пооштравању правила за увоз челика, што би од 1. јула могло озбиљно да угрози пословање српскe железарe и металског сектора. Годишња квота за бесцарински увоз смањена је за 47 одсто, док ће се на сав увоз ван те квоте плаћати царина од 50 одсто.

Зоран Марковић, председник Самосталних синдиката металаца Србије, упозорава за емисију “У средишту пажње” Првог програма Радио Београда да су угрожена бројна радна места и да је неопходна хитна дипломатска акција државе. 

Одлука Европске уније да драстично смањи квоте за бесцарински увоз челика на 18,3 милиона тона и удвостручи царине на увоз изван тих оквира има за циљ заштиту око 2,5 милиона радних места у земљама чланицама. Међутим, за Србију, која се налази у групи земаља са Кином, Турском и Индијом, ове мере представљају "велику прекретницу и опасност", сматра Зоран Марковић.

Угрожено Смедерево и пратећа индустрија

Марковић је истакао да је смедеревска железара "Хестил", која запошљава око 4.400 радника, посебно рањива јер је 60 до 70 одсто своје производње усмеравала ка тржишту ЕУ. 

"Ако железара, која је радила са једном високом пећи и производила око 400.000 тона годишње, сада доживи пад, имаћемо огроман проблем. То нас доводи у тежак, незавидан положај који може резултирати смањењем производње за више од 50 одсто, а самим тим и отпуштањем радника,” упозорава Марковић.

Он наглашава да се директни ефекти већ осећају кроз притисак на зараде и слање запослених на плаћена одсуства. Према подацима синдиката, у овој календарској години већ је око 7.295 радника упућено на плаћено одсуство, док је прошле године тај број у реалном сектору износио преко 12.600.

Строжа контрола порекла и "зелена” трансформација

Додатни изазов представља најава ЕУ да ће појачати контролу целокупног ланца производње. Тражиће се подаци о томе где је челик истопљен и где је примарно обликован, чиме се онемогућава извоз полупроизвода ради заобилажења квота.

Марковић указује и на проблем високе енергетске зависности домаће индустрије и учешће фосилних горива, што отежава прилагођавање новим стандардима.

"Држава треба да помогне у инвестирању у технологију са ниским емисијама CO2 како бисмо заштитили наше тржиште и раднике. Одлагање инвестиција значи да нас време прегази и да нећемо моћи да пратимо трку са европским, кинеским или индијским челичанама,” наводи председник синдиката.

Дипломатија као једино решење

Србија, као земља кандидат за чланство у ЕУ, узда се у преговоре и евентуалне олакшице кроз билатералне аранжмане. Иако Споразум о стабилизацији и придруживању омогућава слободан извоз, он не пружа апсолутну заштиту од мера које ЕУ уводи ради очувања сопственог тржишта.

"Наше очекивање је да ће држава покушати да искористи дипломатске мере и преговара о повећању квота. Радна места нису трошак, већ основ индустријског развоја. Надамо се да ће нам, као озбиљном кандидату, дати додатне заштитне мере или повољније услове,” закључује Марковић.

Док се формално усвајање мера очекује у наредним недељама, српска металургија се налази пред периодом велике неизвесности, у којем ће ликвидност предузећа и очување стручне радне снаге бити приоритети привредне политике.