Криза на Блиском истоку гура цену нафте ка новим максимумима, Србија интервенише из резерви

Раст цена подстакнут је застојем у преговорима између САД и Ирана, као и блокадом Ормуског мореуза, једне од кључних енергетских рута.

Брокер Бранислав Јорговић указује да су цене већ сада на високом нивоу и да се разликују по регионима.

"Задња цена на америчком тржишту била је око 114 долара, док је на Далеком истоку достигла и 122 до 124 долара по барелу, што указује да ће и на осталим тржиштима доћи до повећања цена", каже Јорговић.

Геополитика диктира тржиште

Према његовим речима, даљи раст цена зависи пре свега од политичких одлука.

"Ако се наставе тензије, постоји опасност да цене достигну и 150 долара по барелу. Питање је да ли ће доћи до договора или ескалације, јер је у позадини политичке кризе цена нафте која утиче на целу светску економију", истиче Јорговић.

Он додаје да тренутна ситуација представља застој без јасног исхода.

"Имамо статус без договора и без рата, а блокада Ормуског мореуза има последице не само по Иран, већ и по глобалну економију", наводи Јорговић.

Уредница портала "Енергија Балкана" Јелица Путниковић сматра да излазак Уједињених Арапских Емирата из ОПЕК-а неће значајније утицати на тржиште.

"То није вест која ће битно променити стање, јер они ионако имају ограничене могућности транспорта нафте, па је одлука више политичке природе", објашњава Путниковићева.

Домаће тржиште под контролом

Када је реч о Србији, Путниковићева наглашава да држава предузима мере како би ублажила последице раста цена.

"Добро је што је НИС добио пролонгирање санкција до јуна, што омогућава да се нафта набавља на тржишту и да се резерве допуњују. Интервенција из робних резерви значи да нема несташица и да се снабдевање одвија стабилно", каже Путниковићева.

Јорговић додаје да је политика постепеног прилагођавања цена оправдана, и да постепено повећање од два до три динара недељно даје стабилност и предвидивост тржишту

"Али то не може трајати у недоглед, јер су и резерве и фискалне мере ограничене", упозорава Јорговић.

Саговорници указују и на могуће шире последице кризе. Путниковићева подсећа да поред економских постоје и еколошки ризици.

"Ако дође до ескалације и напада на енергетска постројења, можемо се суочити и са озбиљном еколошком кризом чије би последице биле дуготрајне", наглашава Путниковићева.

Иако домаће тржиште за сада остаје стабилно, даљи развој ситуације зависиће од глобалних политичких одлука и исхода преговора, који ће, како оцењују саговорници, одредити и будући ток цена енергената.