Србија стартује у систему СЕПА 5. маја – мање провизије и бржи пренос новца преко границе

Народна банка Србије се од 13. марта налази у регистру СЕПА Европског платног савета, чиме је и формално потврђена усклађеност нашег система са европским стандардима. Операционализација плаћања унутар ове шеме почиње 5. маја, што ће грађанима и привреди омогућити да трансакције у еврима извршавају знатно брже и уз мање трошкове.

Србија је постала 41. чланица Јединственог подручја плаћања у еврима (SEPA), а пуна примена нових правила доноси суштинске промене у начину на који се новац преноси преко границе.

Гостујући у емисији "У средишту пажње" Радио Београда 1, професор Економског факултета у Београду Вељко Мијушковић истакао је да је ово кључни корак у економској интеграцији Србије са Европском унијом.

"Оно што је суштински идеја код СЕПА јесте да се брише одређена врста разлике између домаћих и међународних плаћања у еврима. Постојале су одређене прекограничне трансакције које су укључивале већи број посредничких банака и то је на неки начин повећавало и трошкове, али и време да се трансакција реализује", објаснио је професор Мијушковић.

Уштеде за грађане и студенте у иностранству

Главна предност за грађане биће брзина и повољнији услови приликом слања и пријема новца, укључујући и породичне дознаке. Уместо досадашњег чекања од неколико дана, новац ће се преносити у року од једног радног дана.

"Ако родитељ из Србије шаље новац студенту у Бечу, мења се висина провизије и брзина доступности средстава. Ако је трансакција реализована у понедељак, новац ће код обичног СЕПА плаћања бити на рачуну у уторак, а код инстант плаћања кроз пар минута, односно свега неколико секунди. Уштеда се остварује и за оног ко шаље и за оног ко прима новац", навео је професор, уз напомену да за овај систем није неопходно да евро буде званична валута државе, што потврђује пример Шведске.

Већа конкурентност фирми и магнет за инвеститоре

За домаћу привреду, СЕПА значи већу ликвидност и ефикасније управљање новчаним токовима. Фирме ће робу коју продају у иностранству моћи да наплаћују знатно брже, што смањује потребу за додатним задуживањем и сложеним банкарским аранжманима.

"Смањење оперативног ризика и трошкова пословања директно повећава конкурентност наших фирми на европском тржишту. Такође, ово је снажан сигнал страним инвеститорима. Чланство у СЕПА шаље поруку о стабилности и интеграцији са европским финансијским тржиштем, што инвеститорима чини околности познатим", нагласио је Мијушковић.

Безбедност и техничка спремност банака

Иако систем доноси бројне предности кроз развој дигиталних технологија, професор Мијушковић напомиње да постоје и стандардни ризици својствени модерним плаћањима.

"Постоје сајбер безбедносне претње и потреба за прилагођавањем корисника, али ти изазови нису атипични и могу се успешно контролисати. Кључно је одговорно и мудро коришћење технологија уз поштовање протокола како би трансакције биле безбедно допремљене", истиче Мијушковић.

Већина пословних банака у Србији налази се у завршној фази техничког прилагођавања. Прве трансакције се очекују одмах након 5. маја, док се пуна интеграција целог финансијског тржишта планира у наредним месецима.

Према речима професора Мијушковића, економски ефекти ће бити вишеструки, с обзиром на то да је Европска унија највећи спољнотрговински партнер Србије.