Водоник као складиште енергије: Србија припрема терен за енергент будућности

Александар Латиновић истиче да је кључна предност овог енергента могућност дугорочног складиштења енергије, што је тренутно највећи изазов за изворе попут сунца и ветра.

Према његовим речима, водоник ступа на сцену када постоји суфицит у производњи електричне енергије, што је чест случај током пролећних и летњих месеци.

"Суштински циљ зеленог водоника јесте складиштење енергије и то дугорочно складиштење. Од пролећа до јесени има много сунца и соларне електране ће производити велику количину енергије. У неким моментима та енергија ће бити већа него што је нама потребно. Тада на сцену ступа водоник који од тих вишкова треба да се генерише електролизом, а онда користи зими када је дефицит енергије", објашњава Латиновић.

Пилот-пројекат у Институту "Винча“

Министарство рударства и енергетике, у сарадњи са европским фондовима, обезбедило је средства за изградњу првог пилот-постројења за водоник у Институту за нуклеарне науке „Винча“. У току је спровођење тендера који ће Србији омогућити сопствени полигон за стицање искустава у коришћењу овог енергента.

Иако водоник није нова материја, његова примена у енергетске сврхе представља новитет којем Србија прилагођава свој научни и технички оквир. Пилот-постројење у Винчи имаће двоструку улогу: едукацију стручне јавности и испитивање примене водоника у енергетици и транспорту.

Један од кључних задатака који предстоји јесте измена законске регулативе. Тренутна законска регулатива у Србији познаје водоник само као технички гас, док је за његову ширу употребу неопходно дефинисати оквир који ће јасно разликовати зелени водоник од оног произведеног из фосилних горива. Изградњом постројења у Винчи и дефинисањем нових правила, Србија би требало да створи амбијент за ширу примену зеленог водоника у индустрији и енергетском сектору. 

Незаменљив у тешком транспорту

Када је реч о саобраћају, водоник се намеће као једино зелено решење за велике удаљености и тешке терете, где батерије због своје масе и времена пуњења нису практичне. Прекоокеански бродови не могу да користе батерије, то није реално.

"Цена таквог брода би била нереална, а морао би да стоји јако дуго на станици да би се напунио. Идентична је прича и са камионским превозом који превози тешки терет на дуге дистанце. Да би то остварио, батерије би морале бити огромне", закључује Латиновић у разговору за Први програм Радио Београда.