Нагли скок цена нафте и гаса – Вучић: Компликована ситуација за нас, шест питања је кључно; Влада Србије донела хитне мере

Председник Александар Вучић је рекао новинарима у Инђији да је ситуација веома компликована, сложена и тешка за грађане. Истакао је да неколико кључних фактора који утичу на енергетску и економску стабилност земље.

Подсетио је да се чека одлука америчког ОФАК-а о потенцијалном продужењу лиценце за Нафтну индустрију Србије.

"Ми немамо потврду да ће амерички ОФАК донети такву одлуку. Немамо потврду да ће та одлука бити позитивна и не знамо да ли ће бити. Можете да мислите какви би све проблеми наступили уколико одлука буде негативна", рекао је Вучић.

Навео је да за четири дана истиче рок у коме НИС мора да буде преузет или да се направи комерцијални уговор између Мађарске компаније МОЛ и руског Гаспрома, у складу са санкцијама Нафтној индустрији Србије.

Други фактор који је Вучић навео је глобални хаос на тржишту нафте, посебно на Блиском истоку.

"У Америци вам је са 2,8 долара скочила на 3,9 долара и то у Америци која има довољно нафте за себе. Она је дакле сама себи довољна. Није потребан увоз, цене нафте су драматично скочиле по галону", рекао је председник Србије.

Нагласио је да тренутна цена нафте по барелу није једини проблем, већ и да котације дизела прелазе историјске рекорде. Вучић је истакао мере које је држава, како је навео, већ предузела како би ублажила ефекте по потрошаче.

"Ми смо већ смањили за 20 одсто учешће наше акцизе, да вам говорим у апсолутним бројевима, са 74 на 59 динара. Ми по закону више немамо право акцизама да то чинимо", рекао је Вучић, али је нагласио да се тражи правни оквир кроз како би се обезбедила могућност додатног смањења акциза.

"Ми смо данас ушли са четири брода, хтели смо да уђемо са девет бродова из Констанце. Говорим како се проблеми гомилају", нагласио је Вучић.

Као део решења, председник Србије је најавио да ће из државних резерви бити издвојено 40.000 тона дизела, од укупно око 270.000 тона у државним резервама, без рачунања оперативних резерви НИС-а и војске.

"Данас већ излазимо са 40.000 тона из резерви зато смо то прикупљали и само последње три године смо за 72 одсто увећали наше резерве", рекао је Вучић.

Шеста мера коју је председник навео је могућност рефакције акциза, при чему нафташи преузимају део трошкова, а држава им касније исплаћује договорени износ.

"Дакле, да новцем пробамо да решимо. Али ви морате да разумете да ми овим директно рушимо буџет. Да директно тиме рушимо све наше инфраструктурне инвестиције, да директно рушимо могућности за давање додатног новца људима у различитим областима", рекао је Вучић. 

Вучић је нагласио да, иако Србија није крива за ову ситуацију, држава предузима све мере како би обезбедила нафту, хлеб, млеко и остале потребне ресурсе за грађане.

"Само хоћу да вам кажем колико је ситуација компликована да нисмо ни криви ни дужни, ни за шта", рекао је Вучић.

Уредница Бизнис магазина Радојка Николић истиче да је ситуација на тржишту енергентата јединствена и изузетно комплексна, са блокадама трговачких путева и нападима на велика енергетска постројења, што доводи до берзанских осцилација и спекулација са ценама.

"Кључно је рационално коришћење резерви, јер се у оваквим околностима оне тешко обнављају и нису непотрошиве", закључује Николићева. 

Напад на главно гасно налазиште у Ирану представља значајну дисрупцију на глобалном тржишту гаса, са посебним утицајем на Азију и делимично на Европу, оценила је Надежда Кокотовић из "Бриселског клуба за енергетику".

Према њеним речима, интервенције Сједињених Америчких Држава и Израела на иранско налазиште и узвратни одговор Ирана могу да доведу до раста цена гаса широм света, док ће Европа наредних година можда ући у веома тешку енергетску ситуацију.

"Србија за сада није директно погођена, јер увоз није значајан, али у перспективи цена гаса може порасти, уз могућност задржавања руских количина гаса кроз подршку ЕУ у оквиру безбедносних механизама снабдевања", наводи саговорница.

Цена нафте бележи раст након недавних напада, што је пре свега последица психолошког ефекта на тржиште, изјавила је Јасна Петровић Стојановић, уредница економске рубрике листа "Политика", у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.

Наводи и да држава покушава да ублажи последице кроз смањење акциза за 20 одсто и пуштање 40.000 тона дизела из резерви, како би се спречили нагли скокови цена горива.

Према њеним речима, даљи развој ситуације зависи од дешавања на терену, уз упозорење да би продужетак кризе могао да угрози снабдевање гасом, иако су тренутно обезбеђене довољне количине до краја грејне сезоне.

Председник Александар Вучић разговарао је телефоном са премијером Мађарске Виктором Орбаном, са којим је сагледао све могућности заједничког превазилажења кризе на различитим пољима енергетике.

"Важан разговор са председником Владе Мађарске Виктором Орбаном. Данас је један од најтежих дана по питању енергетске безбедности Европе и света, те сам са премијером Орбаном сагледао све могућности заједничког превазилажења кризе на различитим пољима енергетике", навео је Вучић на Инстаграму.

Како је додао, разговарали су и о свим другим заједничким пројектима Србије и Мађарске, укључујући и отварање брзе пруге Београд-Будимпешта.

"Истовремено, сагласили смо се да су мир и стабилност у региону од највећег интереса и значаја за наше две земље", навео је Вучић.

Влада Републике Србије донела је одлуку да продужи забрану извоза нафте и нафтних деривата за погон мотора до 2. априла 2026. године.

"Забрана се односи на извоз дизела, бензина и сирове нафте свим видовима транспорта, а продужили смо је као једну од мера како бисмо заштитили грађане и привреду од скока цена нафте на светском тржишту које и даље траје. Додатно, одлучили смо и да пустимо 40.000 тона дизела из резерви, као додатну меру за заштиту тржишта а која ће бити реализована у наредним данима", изјавила је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић

Ђедовић Хандановић навела је и циљеве мера које је Влада Србије донела. 

"Смањили смо акцизе на гориво у износу од 20 одсто, хоћемо да заштитимо тржиште од несташица деривата нафте и скока цена, а услед глобалних поремећаја на светском тржишту услед конфликта на Блиском Истоку и повећања цене нафте од 40 одсто последњих недеља", истакла је Ђедовић Хандановић.