Капитал под знаком питања – да ли сукоби на Блиском истоку утичу на углед Дубаија
Бизнис и капитал у тржишној економији не трпе неповољан инвестициони амбијент и "беже" са несигурних простора, посебно оних захваћених ратом. Блискоисточне земље важе за најбезбедније, па се поставља питање да ли је њихова пословна репутација уздрмана нападом на Иран. Председник Пословног савета Србије у Дубаију Марко Селаковић истиче да се највеће светске компаније нису повукле из Дубаија и настављају да раде, те да медијски сензационализам доприноси слици која није реална.
Марко Селаковић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, нагласио је да је ситуација на Блиском истоку озбиљна и истакао да људи, капитал и инвестиције и даље траже сигурност коју пружају Дубаи и Абу Даби.
"Најплашљивији ће се повући. Нисам приметио да се мултинационалне компаније или велики пословни системи повлаче из Дубаија. Напротив, сви настављају да раде. Поједини су одлучили да рад одвијају од куће, али великог одлива бизнисмена и капитала нема. Град и даље функционише, а људи су најнормалније на плажама", указује Селаковић.
Страх само мањих бизниса
Према његовим речима, мали и средњи бизниси су се на почетку уплашили и повукли, што не мора да значи да ће дугорочно нанети штету.
"Дубаи је привлачан јер има ниску стопу пореза – ПДВ је пет одсто, порез на добит девет процената, а порез на лични доходак не постоји. Имате праву тржишну утакмицу, амбијент у којем можете да развијате иновације, нове производе и да приступите тржиштима готово целог источног подручја, говоримо о милијардама људи", каже Селаковић.
Напомиње да Емирати имају интерес да се ситуација стабилизује што пре како би се спречила могућа дугорочна штета.
"Индекс некретнина пада, али моје искуство говори да се слично догодило 2008. године током велике економске кризе, потом током Арапског пролећа 2011. и ковида, али се Дубаи враћао и подизао ниво изнад првобитне ситуације. Имамо ефекте, али прерано је говорити о потресу тржишта", подсећа Селаковић.
Опасно рушење парадигме
Истиче да би пад Дубаија у економском смислу изазвао потрес на светском нивоу, не само због нафте, већ и начина на који се инвестира, иновира и развија.
"Једно место у пустињи за неколико деценија прошло је пут од града величине Чачка до једног од глобалних центара. Рушење те парадигме могло би бити опасно за глобалну економију", истиче Селаковић.
Говорећи о српским компанијама које послују у Дубаију, каже да их је тренутно 308 из различитих сфера – информационих технологија, грађевине, архитектуре, напредних технологија, роботике, спорта и велнеса – и све функционишу на терену.
"Имамо и медијски сензационализам који је присутан. Није пријатно шта се догађа, али далеко је од речи које читамо у медијима – катастрофа, људи беже. РТС извештава коректно о ситуацији, не преувеличава и не подлеже сензационализму када је реч о Блиском истоку", каже Селаковић.
Истиче да је у два репатријална лета превезено око 500 српских држављана, од којих је већина била туристи или породице са малом децом, док велика већина наших држављана и даље живи и ради у Дубаију.
"Остајемо оптимисти да ће, када се ова ситуација оконча, Дубаи наставити да иде путем којим је претходних деценија ишао – иновација, развоја и напретка", закључује председник Пословног савета Србије у Дубаију Марко Селаковић.
Коментари