Кад се мења врх светских банака – шта чека мале економије попут Србије

Тржишна економија воли независне централне банке и гувернере који не реагују на притиске политичара. А политичари, пак, сматрају да вођење земље треба да подрже све институције.

"Ту не постоје економска правила, ту постоје правила новог светског политичког поретка. Кристин Лагард одлази због тога што није подржала зајам за Украјину од 90 милијарди евра, јер је ЕЦБ требало да да тај зајам. Она то није подржала. У Америци гувернер одлази због тога што не прати захтеве председника да се смање камате, иако макроекономске перформансе говоре да не треба смањивати камате, јер постоји јаки инфлаторни притисак”, каже Драган Ђуричин, бивши председник Савеза економиста Србије.

У међувремену, берзански богови су најмеродавнији показатељ економске слике које прате потезе политичара. Ако су једног дана царине веће за 10 одсто, и берзански индекси падну за толико. Ако се сутрадан царине спусте, и берзански индекси се подигну. Питање је докле ће ићи цене нафте, поклапа се и са питањем шта ће чинити нови амерички гувернер.

Небојша Савић, члан Савета гувернера НБС, каже да ће цена злата расти, јер је то, како наводи,  уточиште које обезбеђује сигурност.

"Рашће и цена енергената због тога што сада сигурно не знамо тачно шта и колико, али су сигурно неки токови и канали бар прекинути, а сигурно успорени", каже Савић.

Србија има резерве злата и уштеђеног новца

Наша централна банка је једна од четири најкредибилније централне банке према правилима које примењују, тврде економисти. Али правила више нису битна у новом свету мултикризе.

Ипак, када се велики накашљу, мали се озбиљно разболе. Србија има резерве злата и уштеђеног новца ради отпорности на непредвиђене сценарије. Али, ако дође до свеопштег хаоса, ни Швајцарска, са својим богатством, неће издржати лоше утицаје.

"Србија је везана за Европску унију и за евро. Последице дешавања у Европској унији ће се одразити на Србију и то у два сегмента - стопе увезене инфлације и каматне стопе. Посебно оне стопе које су везане за еурибор, обзиром на будући раст еурибора, а тиме и на повећање стопа на камате на кредите које грађани Србије узимају“, каже Бранислав Јоргић, берзански стручњак.

Високе камате штите од инфлације. Ниске појефтињују капитал и инвестиције. Али све зависи од трећег фактора, цене нафте и гаса која одређује висину инфлације.

Нафта је кумовала у оба светска рата. Међутим, и да је нема, ратовало би се за нека друга богатства.