Две деценије од уласка у Цефту, Србија најконкурентнија у региону, али трговина испод пуног потенцијала

Двадесет година од стварања зоне слободне трговине са Западним Балканом, Србија је значајно увећала обим робне размене са регионом и постала убедљиво најконкурентнија привреда у оквиру Цефте. Према најновијим подацима, извоз Србије у регион Цефте у 2025. години достигао је 4,9 милијарди евра, док је увоз износио 1,9 милијарди, што је резултирало суфицитом од око три милијарде евра.

Према речима Бојана Станића из Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије, тај резултат је логичана последица величине тржишта, прилива страних инвестиција и извозно оријентисаног модела развоја.

"Ми смо убедљиво најконкурентнија привреда у региону. Имамо велико тржиште, значајне стране инвестиције и снажну извозну оријентацију, што објашњава зашто је суфицит у размени са Цефтом тако изражен", истиче Станић.

Робна размена Србије са Западним Балканом порасла је са 3,35 милијарди евра 2008. године на око 6,5 милијарди у 2024. Извоз је у том периоду готово удвостручен, док је увоз знатно спорије растао. Ипак, и поред апсолутног раста, учешће тржишта Цефте у укупном извозу Србије опада.

"Пре петнаестак година око 22 одсто нашег извоза ишло је у регион Цефте, а данас је то испод 15 одсто. Разлог је што извоз на ваневропска тржишта и у Европску унију расте много брже", објашњава Станић.

Додаје да је регионално тржиште и даље важна одскочна даска за многе домаће компаније, посебно оне које због трошкова логистике и нестабилних глобалних услова тешко излазе на удаљенија тржишта.

Политичке и системске кочнице

Иако је формално зона слободне трговине, регион се и даље суочава са бројним препрекама. Политички ризици, једностране блокаде и административне баријере редовно ометају слободан проток робе.

"Политичке кочнице повећавају ризик за инвеститоре, али без обзира на то, привредници у региону имају снажно међусобно поверење. Они су и деведесетих били последњи који су прекидали везе, а први који су их поново градили", наглашава Станић.

Као пример наводи и периодичне забране увоза српске робе на тржиште Косова и Метохије, које су наносиле штету мерену десетинама милиона евра.

"Када се блокаде укину, роба се готово одмах враћа на тржиште, јер је конкурентна и препознатљива потрошачима, без обзира на националност", каже Станић.

Будућност региона – у јединственом европском тржишту

Саговорник РТС-а сматра да дугорочна перспектива региона није у трајном опстанку Цефте у садашњем облику, већ у постепеном укључивању у јединствено европско тржиште.

"Цефта је у другим деловима Европе служила као прелазна фаза ка Европској унији. Ми смо у том аранжману већ 20 година, а кључно питање је како да регион постане део јединственог европског тржишта, чак и пре формалног чланства", истиче Станић.

Према његовој оцени, јача економска интеграција земаља које још немају јасну перспективу уласка у ЕУ могла би да ублажи последице слабије европске тражње и повећа отпорност региона на глобалне поремећаје.

"Регион може више да заради од међусобне трговине, али само ако економија добије предност над политиком", закључује Станић.