Одбрана или последњи дани НИС-а – шта следи ако Вашингтон каже "не" Москви

Ненад Гујаничић, гостујући у емисији Око, рекао је да је да ће се доћи до решења у вези са санкцијама које су САД увеле НИС-у, али да ће бити више последица како се "агонија" буде продужавала.

"Наша страна мора решити проблем, ако то не ураде главни чиниоци – америчка и руска страна. Последице санкција НИС-у видеће се у последњем кварталу. Осетило се, ипак, да су га напустили крупни клијенти, удео на тржишту пао је са 80 на око 67 одсто, а обим промета је пао за око десетак процената, а компанија више није профитабилна", сматра Гујаничић.

Према његовим речима, уз најаве санкција НИС је претходних девет месеци био у губитку од неколико милиона евра, па се може рећи да је и даље у доброј ситуацији, али ће уз санкције последице бити веће.

Недовољно информација

Гујаничић подсећа да је прва "црвена лампица" за НИС била упаљена 2014. године, након анексије Крима и увођењем санкција ЕУ. Србија, како истиче, до сада није имала контролу ризика, иако има огроман интерес са 30 одсто власништва, упркос томе што стоји између две светске силе.

Говорећи о национализацији НИС-а, Гујаничић каже да за Србију то није добра опција, због односа са Русијом и доласка страних инвеститора, можда првенствено због преузимања управљачког дела. Истиче, међутим, да грађане треба да брине нетранспарентност информисаности.

Некадашњи директор ЕПС-а Жељко Марковић истиче да информације о "трећој страни", као решењу за НИС, сматра независни менаџмент који неће бити под руском контролом, што би било увођење у одлагање санкција, односно добијање лиценце за рад.

"Америчка страна је јасна – тражи да Русија потпуно изађе из власништва, а ово би био сигнал након кога би морала да напусти НИС по деловима или одједном. Увођењем независног менаџмента можда би се продужио рок за одлагање санкција на месец или два, не више од тога. Врло је неизвесна ситуација", наводи Марковић.

Марковић каже и да Србија не сме да дозволи да буде несташице нафтних деривата, те да ћемо са престанком рада рафинерија морати да користимо резерве које ћемо тешко моћи да надокнадимо.

Напомиње да Србија има 30 одсто власништва у НИС-у, те да би требало да откупи мањински део, јер се сада показало да је та компанија веома важна за нашу енергетску безбедност.

Проблем и за Хрватску

Говорећи о ситуацији у Хрватској због санкција НИС-у, новинар загребачког "Пословног дневника" Синиша Малус подсетио је да је Јанафу најважнији партнер Нафтна компанија Србије, те да покушава да тражи решење и у већој сарадњи са мађарским МОЛ-ом.

"Ако НИС има проблем, и Јанаф има проблем, као кључна енергетска компанија у Хрватској", каже Малус.

Истиче и да је мађарски премијер Виктор Орбан направио добар дипломатски маневар када је обезбедио да САД не уведу санкције руским компанијама у Мађарској наредних годину дана, те да се у Јанафу надају да ће им Мол постати партнер број један.

"Нисам сигуран да је то реално, јер Мађарска, докле год буде могла да увози руску нафту која је јефтинија, то ће и радити. А када би им се тај пут снабдевања затворио, значај Јанафа би био већи. Мислим да смо далеко од тога", наводи Малус.

*Целу емисију Око можете погледати у видеу на почетку текста