Може ли решење за "Лукоил" бити рецепт за НИС

Професор Економског факултета Универзитета у Београду Слободан Аћимовић рекао је у емисији "Око" да га је изненадило колико брзо се решила ситуација "Лукоила".

"Ово је пре свега добра вест за Србију, у контексту овог проблема који већ имамо са једном нашом компанијом. Ми бисмо имали потенцијални проблем са снабдевањем да се није решила ова ситуација. У случају обуставе увоза сирове нафте остало би нам да увозимо само готова горива, дизел и бензин. Имали бисмо, пре свега, логистички проблем како у релативно кратком року набавити огромне количине горива", истакао је Аћимовић и навео да би било која набавка или било који танкери тешко могли да замене огромну прераду коју имамо у Панчеву.

Аћимовић наводи да ситуације с "Лукоилом" и НИС-ом имају неке сличности, док извори из америчке амбасаде кажу да могу да послуже као добар пример.

"Имају неке сличности, а имају и прилично великих разлика. Ово се не ради само 'Лукоилу' код нас него се ради о 'Лукоилу' свуда изван Русије. То је по њиховим подацима негде око 30 одсто прихода, односно око 5.000 пумпи. Свуда у региону је 'Лукоил' озбиљно позната и призната компанија и то се не ради само о пумпама, бензинским станицама, него се ради и о две рафинерије", објаснио је професор Економског факултета.

Кључна разлика између "Лукоила" и НИС-а је што је прва компанија у приватном, а друга у државном власништву. Аћимовић наводи да власник НИС-а није само мотивисан бизнисом, него вероватно и политичким интересима.

"Много је лакше извршити куповину и продају нечега што и једна и друга страна желе и да купи и да прода. Компанија ′Гунвор′ је можда мање позната у јавности, али је очигледно трговац нафтом. Категоризује се као четврта на свету, формално са седиштем у Швајцарској. Имају улагања у луке и одређена складишта. Мислим да ће им 'Лукоилова' мрежа јако добро доћи да развију малопродају, што је њима очигледно недостајало", истакао је Аћимовић.

Санкције нису препрека за трговину

Аћимовић истиче да америчке санкције НИС-у нису препрека за његову трговину.

"Треба да имају мотив и они који продају и они који купују. Чини ми се да је у вези са НИС-ом мало сложеније питање, зато што је државна компанија, власништво је 'Гаспрома', односно онај већински део. Онај који продаје би требало да жели да прода. Чини ми се да то у овом тренутку још тако", рекао је Аћимовић.

Професор наводи да НИС није сам себи направио проблем.

"НИС је добио санкције из Америке и тиме је нама у Србији направљен озбиљан проблем. Дошли смо у ситуацију да имамо неки проблем који морамо некако да решимо, али нисмо ми у томе сами, постоји власник НИС-а", истакао је Аћимовић.

Потенцијални проблеми са национализацијом НИС-а

Саговорник емисије је рекао да је национализација НИС-а само теоретски опција.

"Ја бих волео да је никада не разматрамо, јер би повукла разне друге негативне импликације. Пре свега, то су проблеми у гасном снабдевању, вероватно подизање цене. Са друге стране, то би врло негативно утицало на конкурентност наше привреде, на многе инвеститоре који раде овде и који су управо из Европе дошли, зато што имамо релативно ниске цене енергије. Такође, то би директно утицало на наше грађане и на поскупљење грејања. Проблем би био и потенцијална тужба пред Арбитражним судом, вероватно негде у Европи, претпостављам", навео је Аћимовић.

Аћимовић верује у "последњих пет минута меча" и постизања договора.

"Верујем да ако се одржи најављени састанак у Будимпешти између два председника, Трампа и Путина, да ће вероватно у неком сегменту бити и то поменуто и на неки начин решено. Ми ту можемо да се питамо до одређене мере, али да ипак договор постижу они који су увели санкције и они који су погођени тим санкцијама”, рекао је Аћимовић.

Према Аћимовићу, најлогичније решење за НИС могло би доћи од мађарског "Мола".