Владан Павловић: Излазак Гаспрома је козметичка промена без утицаја на власничку структуру у НИС-у

Руска компанија "Гаспром", изашла је из власништва у Нафтној индустрији Србије (НИС) – свој удео од 11,3 одсто пренела је на компанију "Интелиџенс" из Санкт Петербурга, недељу дана уочи истека рока за ступање на снагу америчких санкција против НИС-а.

У НИС-у сада највећи удео има "Гаспромњефт" са 44,85 одсто, други акционар је држава Србија са 29,87, а трећи је "Интелиџенс" са уделом 11,3 одсто. Остало су мали акционари.

Пренос акција "Гаспрома" на кћерку-фирму само је козметичка промена која неће променити суштину власничке структуре у НИС-у, каже финансијски аналитичар Владан Павловић.

"Руски 'Гаспром' формално више није власник дела акција НИС-а, али суштинска контрола над уделом од 11,3 одсто и даље је у њиховим рукама. Све указује да је реч о техничком маневру. Иако је пренос извршен на фирму 'Интелиџенс' из Санкт Петербурга, она је у потпуности у власништву 'Гаспрома'. То значи да Руси и даље суштински управљају тим пакетом акција", истиче Павловић.

Циљ — избегавање санкција

Пренос акција догодио се у осетљивом тренутку — само неколико дана пре 26. септембра, када истиче рок за ступање на снагу америчких санкција НИС-у. Међутим, финансијски аналитичар Владан Павловић не верује да је овај потез директно повезан са одлукама америчке Канцеларије за контролу стране имовине (ОФАЦ).

Према његовим речима, Србија је већ укључена у неку врсту договора или преговарачког процеса, те је реалније очекивати да ће санкције поново бити одложене, као што је то било више пута раније.

"Мислим да смо већ у некој врсти преговора или трансакција. Највероватније ће доћи до новог одлагања санкција, као и до сада", оцењује Павловић.

Шта ако санкције ипак ступе на снагу

У случају увођења санкција НИС-у, Павловић сматра да Србија не би одмах остала без горива.

"Верујем да смо се до сада, или би требало да смо се до сада, спремили кроз залихе, тако да имамо прелазни период од два до три месеца. Тај период може да се искористи за прелазна решења — било кроз привремену управу, било кроз неки нови договор са руским партнерима“, наводи Павловић.

Потпуни излазак Русије из власништва није вероватан, јер, како додаје, Москва тренутно нема намеру да прода свој удео у НИС-у.

Да ли НИС може да ради под санкцијама

Павловић сматра да би НИС тешко могао да настави пословање уколико буде под америчким санкцијама.

"Врло тешко. Теоретски, функционисање би било могуће преко више посредника, али би ти посредници сами ризиковали да буду санкционисани", оцењује гост Јутарњег програма.

Као један од могућих модела, Павловић наводи сценарио у којем би државна компанија попут Транснафте преузела увоз нафте, а затим је препродавала НИС-у – али би и та компанија самим тим могла постати мета санкција.

Павловић понавља да потпуни излазак Русије из власништва није вероватан, јер Москва тренутно нема намеру да прода свој удео у НИС-у.

Гас и санкције нису директно повезани

Павловић сматра да гасни уговор са Русијом, који Србија тек треба да закључи, није директно везан за НИС.

"Гас се користи у рафинерији, али је питање снабдевања гасом друга тема. Не бих их повезивао у овом контексту", каже он.

Србија између интереса великих сила

На питање како ће се ситуација даље развијати, Павловић каже да очекује још једно одлагање санкција.

"Мислим да ће се наставити овај модел у којем Србија даје неку компензацију, а Америка одлаже одлуку. За ОФАЦ је вероватно логичније да добија нешто, приходује неку суму, него да ставе санкције некој компанији која је потпуно без значаја на нафтном пољу", закључио је Павловић.