Како технологија мења тржиште – платформе као нови господари

У ери нових технологија, долази до промене и економског система. Поставља се питање да ли капитализам функционише по својим основним стубовима на којима је настао. Да ли и даље улагање у производне ресурсе доноси профит? Грчки економиста и бивши министар финансија Јанис Варуфакис кроз своје анализе прогласио је пропаст тржишта као таквог.

Док скролујемо по друштвеним мрежама, наручујемо ствари из фотеље или плаћамо рачун једним кликом - тешко примећујемо да се економски систем мења пред нашим очима.

Функционисање капитализма по принципу профита - улагање у производне ресурсе које доноси профит, према анализама грчког економисте, еволуирало је у нешто што личи на дигиталну верзију феудализма названу технофеудализам.

"Kада говорите о технофеудализму, то говори о нечему што је, пре свега утицај, технологије на понашање обичних људи. Ми видимо да људи много потпадају кроз утицај друштвених мрежа, наравно вештачке интелигенције", каже Бојан Станић из Привредне коморе Србије.

У средњем веку кмет је плаћао закуп земљишта свом феудалцу. Данас, трговац плаћа провизију платформама да би продавао, а корисник плаћа платформи да би користио мрежу. Не купујемо само робу - ми заправо изнајмљујемо простор у туђем дигиталном дворцу.

Према тезама Јаниса Варуфакиса, профит је постао секундаран, док рентни модел постаје све доминантнији. Технолошки гиганти су господари, док су сви остали кметови, који обрађују земљу за неколико новчића заузврат.

"Мислим да су те компаније дошле у монополистичке положаје и они све те монополистичке положаје остварују кроз то што су овладале тим економијама мрежа, али мислим да је далеко то од тога да су они феудални господари", каже Иван Остојић, економиста.

Главна одлика феудалних господара

Главна одлика феудалних господара, каже, јесте да они извлаче огромну вредност и да ту вредност претварају само у своју добит, док компаније доста улажу у истраживање и развој.

"Тако да је овде у питању један врло јак монопол у симбиози са великим државама, по мом скромном мишљењу, а не класичан феудални систем", каже Остојић.

Бојан Станић указује да је тржиште је глобализовано и да је могуће доћи на њега.

"Међутим, оно сад покушава да се ограничи кроз увођење царина, нецаринских баријера и тако даље. Већина људи у оквиру понуде и тражње су ценовно оријентисани", каже Станић.

Сваким лајаком хранимо алгоритме

И корисници који мисле да бесплатно користе апликације заправо плаћају. Сваким лајком, претрагама, ми хранимо алгоритме и креирамо вредност за платформе. Подаци постају нова нафта, а алгоритми нови законодавци.

"Ако су подаци и ако је владање технологијом ново злато и нова нафта, то постаје ресурс за који се велике силе боре. И онда се дешава то да ако бисте нешто скалирали, вама је потребна огромна популација, зато Кина и Америка доминирају и кроз ту популацију добијају приступ огромном броју потрошача и њиховим подацима", каже економиста Остојић.

У потенцијалном систему технофеудализма алармантан је утицај на демократију и друштво. Платформе концентришу моћ у својим рукама, обликују наше мисли, потрошачке навике и одлуке. Да ли је капитализам мртав? Према речима саговорника, не, али, изгледа, није ни оно што је некада био.

Уместо конкуренције и слободног тржишта, сада имамо структуре у којима је тржишни колач већ подељен — а ми само плаћамо да га једемо. Рентни монарх заменио је капиталистичког краља.