АИ као моћни асистент, у којој мери ће се променити занимања

Није новост да се већ дуже говори о томе како ће нас заменити роботи, компјутери и вештачка интелигенција, али је новост да би то у Србији могло да буде већ за две године.

Помало забрињавајуће Мајкрософтово истраживање поново је отворило низ питања о томе како ће изгледати тржиште рада, када своје прсте умеша вештачка интелигенција.

Александар Мастиловић из ПКС-а каже да нас очекује то да ће управљање алатима вештачке интелигенције постати основна, ако не писменост онда дигитална писменост, попут коришћења мејла.

"Ви ћете то просто морати да имате у својим вештинама да би радили посао. Мајкрософт је био нешто песимистичнији. Светски економски форум у Давосу је у фебруару ове године избацио нову верзију Future the jobs, документ анализе будућност тржишта и њихова процена је да ће до 2030. у свету нестати 90 милиона радних места, а истовремено се родити 180 милиона нових“, рекао је Мастиловић.

Последице вештачке интелигенције већ сада трпе управо они који су је створили – програмери.

Графички дизајнери су делимично угрожени, као и занимања у администрацији. Најмање су угрожени занатлије, индустријски и пољопривредни радници, али и радници на збрињавању опасног отпада, ватрогасци и физиотерапеути. Међутим, многа занимања захтеваће преквалификацију.

"Тренутно је актуелна тема дефицитарних занимања, како би се стимулисало, велики део на ИТ се односи, и у том контексту послодавци јасно виде перспективу, процењују ситуацију да је мултидисциплинарна и да се њоме морају бавити не само правни него социјални, аналитички“, рекао је Драган Лазаревић из Уније послодаваца Србије.

Саговорници РТС-а сагласни су да људска стручност и критичко размишљање остају незаменљиви.

"Немам сумње да ће млади људи зато што сам родитељ пронаћи начин и пут јер су њихови приступи практични наслоњени на стварање вредности, а не на репетицију одређених информација, јер су информације доступне сваком тренутку. Свака врста обуке само ће их учинити компетитивнијим у том будућем окружењу у коме ћемо живети а та будућност није толико далеко“, напоменуо је Лазаревић.

У том окружењу можда је најбоље да вештачку интелигенцију посматрамо као моћног асистента, а фокус ставимо на креативне задатке које машина ипак неће моћи да обавља.