ЕУ зауздава вештачку интелигенцију, Америка попушта – са ким ће се Србија ускладити

И поред гнева Беле куће и многих великих компанија са обе стране Атлантика, ЕУ је наставила са регулацијом вештачке интелигенције. Јуче су ступиле на снагу кључне одредбе Акта о ВИ, нешто више од годину дана после усвајања једног од најамбициознијих закона у тој области. Шта то значи за Србију и у каквој су позицији српске компаније на тржиштима где ће нова технологија, по свему судећи, бити регулисана на различите начине?

Александар Мастиловић из Центра за дигиталну трансформацију Привредне коморе Србије рекао је за Интернет портал РТС-а да се Кодекс праксе за вештачку интелигенцију, као и Акт о вештачкој интелигенцији, односе на физичка и правна лица из Србије, иако држава није чланица ЕУ, ако системи вештачке интелигенције из Србије раде у дигиталном простору ЕУ.

Закон у Србији биће доминантно одређен једним актом ЕУ 

Што се тиче регулативе у Србији, Мастиловић наводи да Стратегија развоја вештачке интелигенције 2025-2030 предвиђа усвајање и Закона о вештачкој интелигенцији у 2025. години, али и касније усвајање подзаконских аката, сличних Кодексу ЕУ.

"Зависно од политичког амбијента, закон очекујемо крајем ове или почетком наредне године, с тим да ће он доминантно пратити Акт о вештачкој интелигенцији Европске уније, да би се наше компаније одмах ускладиле са регулаторним оквиром ЕУ, а што је и политички задатак у процесу придруживања, кроз поглавље 10 о информационом друштву", напомиње Мастиловић.

Могуће је, напомиње, да ће бити неких допуна, специфичних за контекст Србије.

Два најважнија питања

Најважније ће бити која ће државна институција преузети на себе задатак националног регулатора за надзор вештачке интелигенције и да ли ће бити довољно стручних кадрова, истиче Мастиловић.

Додатно, са тим законом ће морати да се усклади и много других прописа, пре свега у области заштите података о личности, ауторских права, радног права итд.

Без чега српске фирме не могу у ЕУ

На питање да ли ће се Србија усклађивати са Унијом без обзира на то што Кластер 3 још није отворен, а укључује дигиталну трансформацију, Мастиловић истиче да су тај кластер и специфично Поглавље 10 о информационом друштву политичка обавеза Србије, али су пре свега економско питање.

"Без такве усаглашености, компаније из Србије немају улаз на јединствено дигитално тржиште ЕУ, које је нама најважније", указује Мастиловић.

Напомиње да је у већој или мањој мери, а посебно за ИТ сектор, важно и тржиште САД, и оцењује да ће и нека нова тржишта да се појаве као важна, пре свега Кина, која у броју патената у области вештачке интелигенције тренутно предводи свет.

"Не бих улазио у друге области и поглавља Кластера 3, али Поглавље 10 је директно везано за вештачку интелигенцију и дигиталну трансформацију у друштву, и привреде и управе, а у поглављу 25 имамо елементе око сајбер-безбедности као део шире политике безбедности и то директно утиче на ово чиме се бавимо. Мислим да је Србија у том смислу испратила оквир ЕУ и да је можда само питање брзине усвајања одређених прописа, али неке политичке неусаглашености нема и ту можемо бити оптимисти", сматра Мастиловић.

САД vs ЕУ – ко је бољи за српске компаније

На глобалном плану, САД и ЕУ се разилазе у погледу регулације, пошто Америка либерализује и укида прописе, излазећи тако више у сусрет бизнису. У исто време, Кина позива на оснивање глобалне организације за сарадњу у тој области.

Упитан каква ће ту бити позиција Србије и српских компанија, јер, иако смо на путу ка ЕУ, САД и Кина су ипак главни мотор развоја ВИ, Мастиловић објашњава зашто ће српским компанијама САД бити већи изазов него ЕУ.

САД, наводи, још нису усвојиле федерални општи акт о вештачкој интелигенцији, него се ослањају на секторске прописе, па у тој земљи за сада има доста регулаторне неизвесности, што је доста проблематично за компаније, а посебно инвеститоре.

"У том погледу САД ће бити значајно већи напор компанијама из Србије да то испрате и да се усагласе у односу на ЕУ, која колико год била строга, прилично је јасна у том погледу", указује Мастиловић и истиче могућност да ће Привредна комора Србије и њен Центар за дигиталну трансформацију покренути неки сервис подршке у форми правне консултације српским компанијама.

О кинеској иницијативи

Што се тиче кинеске иницијативе, Мастиловић оцењује да већ постоји такво партнерство, које су иницирале Француска и Канада - Глобално партнерство за вештачку интелигенцију, којим председава управо Србија.

"Нисам сигуран да ли је Кина мислила на јаче учешће агенција УН и проширења ове иницијативе, која сада обухвата четрдесетак држава, и на све остале државе", рекао је Мастиловић.