Зарада расте, али Србија и даље далеко од ЕУ – највеће оптерећење за послодавце на најмањим платама

Када говоримо о томе колико у просеку послодавци издвајају новца, односно троше на радника по једном радном сату у Србији, треба имати у виду да у оквиру тих трошкова улазе и други сегменти попут, рецимо, додатних обука које послодавац има за запосленог, одређених трошкова везаних за безбедност и здравље на раду, као и неки трошкови који се односе на опрему, материјале, различите административне и бирократске трошкове, рекла је за РТС Љиљана Павловић из Уније послодаваца Србије.

"Када разговарамо о трошковима рада, фокус нам је на трошковима на зарадама што укључује порезе и доприносе. Ако узмемо да је просечна бруто зарада у Србији тренутно на нивоу од 148.000, ако узмемо месец април који има 22 радна дана и 176 сати, онда је ту рачуница да је трошак по сату негде око 1.000 динара. То је неких 8 евра, док је просек у ЕУ 33,5 евра, а у еврозони 37 евра“, каже Павловићева.

Међутим, како каже, када се посматра ниво ЕУ мора се имати у виду да и на нивоу ЕУ има земаља са различитим нивоима стандарда, тако да ако посматрате Луксембург, онда је то 55 одсто, а ако посматрате Румунију, онда је то неки ниво од 10 одсто.

Говорећи о разлици између економије Србије и просека економија у Европској унији, нисмо негде на 30 одсто просека Европске уније, док је у односу на еврозону то још додатно мање.

"Ако посматрамо бруто домаћи производ по глави становника, у Србији је он 2023. износио око 11.300 евра, док је просек ЕУ неких 38.000, а просек еврозоне је већи — он је негде 41–42.000 евра", навела је Александра Анић са Економског факултета.

Послодавци у Србији су у једном тренутку по запосленом плаћали и пет пута мање него у ЕУ, међутим та разлика је сада смањена.

"Што се тиче тих података, најпре да кажем да је та разлика смањена. Значи, тај податак где су трошкови рада износили пет евра у Србији односи се, рецимо, на период од 2012. до 2016. године, док они сада износе 11 евра", наводи Анић, иако су и даље значајно мањи од просека Европске уније.

Кључни проблем у пореско-социјалном систему

Каже да је кључна ствар у пореско-социјалном систему, који суштински послодавца пуно оптерећује, поготово на нивоу минималне зараде.

"На тим нижим нивоима зарада, послодавац суштински плаћа пуно, а тај радник кад оде кући има јако скромну причу. И требало би и радници и послодавци да се заједно боре да се мења тај пореско-социјални систем, да тај систем буде значајно прогресивнији. С друге стране, да она лица која имају низак потенцијал зарађивања — значи, то су нискоквалификовани радници који раде за ту минималну зараду или нешто преко ње — имају значајно мање пореско оптерећење", рекла је Анић.

Љиљана Павловић из Уније послодаваца каже да је више разлога за то, а да је ниво стандарда у Србији један од битних.

"Оно што је кључно јесте заправо привреда, односно како изгледа структура наше привреде. Ми у оквиру структуре привреде имамо индустрију и услуге које су углавном једноставне услуге. Секторски посматрано, радници који раде у пољопривреди, у производњи, који раде у једноставним услугама, заправо немају потребе, немају високе квалификације за такву врсту занимања, па самим тим и трошкови зарада су нешто нижи. Важно је напоменути такође да су трошкови зарада на овакав начин обрачунати нижи и због тога што је пословање у Србији ипак у односу на Европску унију јефтиније — закупи су нижи, ниже су цене енергената и неки оперативни трошкови такође се могу подвести под то да су нижи. Важно је напоменути такође и удео неформалне економије. Он је у Србији изузетно висок, тренутно је на нивоу од неких 21 одсто, а када неко ради у неформалној економији, њему нису плаћени ни порези ни доприноси. А ту је и продуктивност, која је значајно нижа у односу на просек који се остварује у ЕУ", објашњава Павловићева.

Када се говори о трошковима на зараду од 100.000 динара, послодавац плаћа 159.906 динара.

Без прогресивног система опорезивања

Како кажу саговорнице РТС-а, суштински проблем је тај да би послодавцима и запосленима било много боље када би постојао прогресивни систем опорезивања, односно да то оптерећење буде мање на тој минималној и просечној заради.

"Код нас не постоје изузеци за издржаване чланове домаћинства. Ако имате просечну зараду или минималну зараду, она се третира исто било да сте ви сами или да имате једно, двоје, троје или петоро деце. А део ослобађања за издржаване чланове домаћинства имате само код годишњег пореза на доходак грађана и њега плаћа јако мали број пореских обвезника. Значи, држава препознаје само код оних лица чија је годишња зарада била три просечне годишње зараде, а то је за прошлу годину било скоро пет милиона динара", рекла је Александра Анић.

Сви остали који раде за минималну, просечну и значајно мању зараду, немају могућност смањења пореске основице на име издржаваних чланова.