Французи урадили анализу примене нуклеарне енергије у Србији, шта кажу стручњаци

Прелиминарна студија,којује радила француска Елктропривреда је увод у фазу припреме развоја нуклеарног програма по смерницама "Међународне Агенције за атомску енергију".

Ресорна министарка каже да Србија ради и на формирању "Међуресорне експертске групе", која ће бити надлежна за тај програм.

"То је пре свега успостављање институционалног, регулаторног оквира које ће на крају довести до момента доношења одлуке да се уђе у нуклеарни програм. Очекивања су да прве две фазе трају између 5 и 7 година. Према проценама француских експерата, потребно је улагања око 30 милиона евра за њихову припрему, након тога следи одлука и улазак у процес изградње нуклеарног постројења", рекла је Дубравка Ђедовић Хандановић, министарка рударства иенергетике.

Које нуклеарно постројење ће се градити зависиће, како каже, од технологије, времена и средстава колико ће бити потребно.

Студија обухвата и анализу нуклеарног тржишта, доступност нуклераних технологија, њихових предности и мана, као и анализу конвенционалних нуклеарки и малих модуларних реактора.  А са Институтом Винча договара се школовање кадрова.

Марковић: Французи имају велико искуство у нуклерном програму

"У сваком случају пружа нам могућност да кренемо да радимо на том развоју, да видимо шта су нови светски трендови, шта је боље за Србију, каква нуклеарна енергија нама одговара, које су то наше потребе. Дакле, свако истраживање може сада да се ради", каже Жељко Марковић, стручњак за енергетику

Према његовим речима, Французи имају велико искуство у нуклерном програму.

"Свакако ћемо ту имати један трансфер искуства, утрћемо пут којим треба да иде Србија уколико размишља о развоју нуклеарне енергије", каже Марковић.

Анализа се позабавила и преносном мрежом

Како би се покриле све веће потребе за струјом, у свету је експанзија градње нуклеарки. И већина европских земља враћа се нуклерној енергији - као чистом, сигурном и базном извору који не зависи од временских услова. А то све је неопходно и Србији која зависи од рада термоелектрана.

“Анализа се, такође, позабавила и преносном мрежом, односно укључивањем потенцијалних нуклеарних електрана одређених капацитета у наш преносни систем и који су то кораци који треба да буду испуњени.

Позитивне анализе су, како је рекла, да би Србију у случају изградње нуклераних постројења од 2045. довело у позицију нето извозника електричне енергије, а пре свега смањило удео термосектора.

У свету је активно око 430 нуклеарки и рачуна се - ове године производња нуклеарне енергије биће рекордна а само до краја деценије нуклерне инвестиције биће дуплиране.