Комбајни у ниском старту - очекује се добар род пшенице, пољопривредници страхују од ниске откупне цене

Изнад просечни приноси готово су постали гаранција да откупном ценом нико неће бити задовољан. Ситуација је посебно незгодна у периоду године у коме пољопривредници очекују први новац.

Агроном Александар Јуришин каже да би жетва требало да крене негде око 20. јуна, прво репица, јечам па након тога пшеница.

"Засејано је више површина под стрним житима него прошле године, а принос у овој сезони заиста можемо да очекујемо на високом нивоу. На неким теренима 8, чак и 9 тона по хектару", рекао је Јуришин.

Бранислав Цукић из Баранде каже да ће највероватније оставити пшеницу и сачекати пораст цене на 23, 24 динара од чега очекује неку зараду.

"Генерално лагерујем, продајем зависно од цене или потребе када дођу наплата репроматеријала и остало. Тада неки део мора да се прода, неки део, сачекаћемо за касније", објаснио је Александар Лукић из Степојевца.

Пшеница ће и на глобалном нивоу имати изнадпросечан род, кажу највеће мониторинг агенције. Али кажу и то да ће и глобална потрошња бити повећана, па у добром роду не треба тражити изговор за пад цене.

На светским берзама пшеница тренутно кошта 200 евра по тони, у Србији се плаћа 17 до 19 динара по килограму.

Жарко Галетин агроекономски аналитичар истиче да је ситуација таква да ће имати један сасвим добар принос, род који ће бити негде преко 3 милиона тона што, како каже, консеквентно води и већој понуди и да би та цена у време жетве била око 20 динара по килограму.

"Прошле године је та цена износила у време жетве негде око 21, 21 и по динар. У сваком случају пољопривредни произвођачи који имају финансијску кондицију и који могу да издрже за одређени временски период, препорука је да не продају сада већ да сачекају каснији период када тај први ценовни пик дође, тамо у новембру или децембру", објаснио је Галетин.

Као и увек, највише ће зарадити они са највишим приносима, највећим површинама и сопственим складиштима. Али у Србији око 120.000 газдинстава пшеницу сеје на површини мањој од 5 хектара.

Њима остаје да се надају да ће почети да функционише систем јавних складишта у коме неће бити злоупотреба са робним записима, да ће држава и ове године интервентно откупити део рода за 10 до 15 одсто вишу цену од тржишне, да ће Србија коначно престати да буде ретка земља у којој откупљивачи нису дужни да пшеницу разврставају по квалитетним групама.

Чедомир Кецо из удружења "Агропрофит" каже да је мали број оних који разврставају пшеницу по квалитетним групама, а они који то и раде некада не обрачунају тај квалитет и добављачу робе. 

"Добро је што је у откуп пшенице укључено све више земљорадничких задруга међутим оне немају све могућности за разврставање пшенице по квалитетним групама и то би ваљало да се учини, јер њих скоро 1.000 учествује у том сезонском откупу пшенице", закључио је Кецо.

Годишња потрошња пшенице у Србији, уз потребне резерве износи око 1,2 милиона тона. Од тога, за хлебно брашно преради се око 850 хиљада тона зрна. Потрошња хлеба по становнику пада, а по најновијој рачуници износи 86 килограма годишње.