Да ли ће се скок цене сирове нафте прелити у поскупљење горива на пумпама

Цена сирове нафте скочила је за десетак одсто због сукоба Израела и Ирана. Још веће поскупљење се очекује у случају да Иран оствари претњу да ће блокирати пловидбу Ормуским мореузом, којим се на светско тржиште испоручује чак петина укупне количине нафте.

Цена сирове нафте порасла је у петак за десетак одсто. Био је то, кажу, највећи скок њене цене у једном дану у последње три године. 

Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић рекао је за РТС да је тo дешавање после напада на Украјину, када су цене нафте нагло скочиле.

Додаје да се викендом уопште не тргује на тржишту нафте, тако да су цене од петка, а данас ће бити познате тек кад прође дан - су заправо дневне цене.

"Далеки Исток се пробудио раније и они су већ кренули са трговином. Цене су мало порасле, једва са 74 на 75, врло су мале разлике, али то су дневне флуктуације, то не значи да ће на крају дана бити те цене. Нико не може да зна шта ће се десити", навео је Мићовић. 

Скок цене сирове нафте и поскупљење на пумпама 

У петак су цене горива у Србији порасле за два динара, и бензина и дизела, што је последица не промене цене сирове нафте, него промене цене деривата. Тржиште деривата нафте је донекле другачије - другачије се креће у односу на тржиште сирове нафте, подсећа Мићовић.

Наравно, да цена сирове нафте на крају утиче на цену деривата, али не мора да буде ни доминантна, наводи генерални секретар Удружења нафтних компанија.

"Значи, ако расте нафта, расту деривати, али колико и колико одложно то зависи. Ако се цене буду смириле, врло могуће да се уопште неће одразити на цене горива", наводи он.

Али с друге стране, последица ова два динара повећањa је заправо, како каже, последица раста котација бензина и дизела у претходних пет дана, тако да смо независно од Ирана, имали као скок.

Према његовим речима, улазимо у јун, мало се више путује, то је један сезонски пик који се обично дешава.

Ограничене цене, санкције које прете НИС-у...

Цене горива су ограничене у Србији. "Наше тржиште није слободно и то јесте једна врста ризика, колико год држава буде желела да симулира реално стање на тржишту, то је немогуће радити и није добро. То је једна врста ризика у пословању тржишта. Друга врста ризика коју ми имамо, специфично у Србији, то су санкције које прете НИС-у, напомиње Мићовић.

У спорној ситуацији, долази нам сад и овако један велики поремећај. наводи Мићовић.

"Не можемо Србију изоловати од спољног утицаја. Оних 20 одсто који се увози, није мало. Код деривата нафте, једна одсто кад вам фали, који је то један одсто потрошача који ће остати без горива", упитао је Мићовић, додајући да је то велики поремећај.

Цена нафте и напад на иранска постројења 

Мићовић каже да се из Ирана и дан данас, без обзира на тај петак, извози сирова нафта. "Јесу мало веће тензије, подигну се одмах цене осигурања, али се нафта из Ирана извози, без обзира на сукоб. И док је тако, биће довољно нафте", додаје Мићовић.

Истиче да Иран данас доста извози у Кину, Индонезију, Малезију, источни део света, и уколико би остали без иранске нафте, морали би да се окрену изворима којима смо се и ми, и цео други свет окренули, и то је већ озбиљна неправнотежа, подвлачи Мићовић.

Други проблем је да уколико се Ирану онемогући извоз нафте, он ће вероватно посегнути за оном својом чувеном претњом - блокада Ормуског мореуза, где Саудијска Арабија и Кувајт заправо не би могли да извозе нафту. То је други поремећај, то се већ надувава, напомиње Мићовић.

Колико је реална блокада Ормуског мореуза

Указује да Иран никада није потпуно блокирао Ормуски мореуз. "Без обзира што се о њему пуно прича, први пут 2011. или 2012. године проблем је био нуклеарни програм Ирана, онда су уведене санкције и запрећено је да ће бити блокиран, али није блокиран", подсећа Мићовић.

"Није блокиран и због тога што би кад би блокирао Ормуски мореуз, Иран блокирао и свој извоз. Тако да је то све испреплетено и није тако једноставно. Он има извозне луке и у Оманском заливу, ван тог теснаца. Значи, има алтернатива, али не да замени целокупан извоз. Тако да то још увек остаје као претња", закључио је Томислав Мићовић.