Топлане треба да се одрекну мазута и угља до краја 2026. године – докле се стигло у примени директива ЕУ

Први задатак топлана је да из грејања избаце прљаве енергенте. А рок да се мазут и угаљ, из којих се још увек добија 20 одсто топлотне енергије, замене до краја 2026. године.

"У системима даљинског грејања је потребно да се изврши декарбонизација на начин да се почне са 50 одсто обновљених извора енергије, 50 одсто енергетске ефикасности у смислу когенерације и 75 одсто отпадне топлоте", каже Др Бранислава Лепотић Ковачевић, председница "Удружења за право енергетике Србије"

Према њеним речима, идеја је да се на крају 2050. испуне циљеви које је ЕУ себи прописала, а то је да системи даљинског грејања у потпуности троше обновљиве изворе енергије или отпадну топлоту.

Други захтев је наплата по потрошњи. Од 60 топлана, 17 грејање у свим категоријама наплаћује по утрошку, остале треба да убрзају прелазак на такву наплату рачуна.

"За наплату по потрошњи је битно да грађани пробају да мало утопле своје домове, да ураде изолацију зграда у којима живе, промене прозоре, просто да троше мање енергије, а на тај начин ће ми рачуни бити мањи", напомиње професор Рударско-геолошког факултета у Београду др Дејан Ивезић.

Ревизија цертификата за зграде

Једна од обавеза је и да се ревидирају цертификати за зграде који показују колико су енергетски ефикасне и њихову реалну потрошњу енергије.

"У цертификату би било дато колико се троши за грејање, за хлађење, за осветљење, за санитарну топлу воду, за климатизацију, односно вентилацију. На тај начин се практично приближавамо, односно испуњавамо захтеве европских директива, што је за Републику Србију такође јако важно, али и са аспекта корисника", каже др Маја Тодоровић, професорка Машинског факултета у Београду.

Брисел стално проширује директиве у области енергетске ефикасности. Прате се активности чланица Уније и ако не испуне задате мере за унапређење енергетске обнове зграда, плаћају пенале.