Самосталност кроз енергетску стабилност – Србија у потрази за дугорочним гасним аранжманом са Русијом

Србија, која већину својих потреба за гасом покрива из Русије, тежи да задржи повољне услове, посебно у светлу нестабилних геополитичких околности и раста тржишних цена.

На састанку председника Србије Александра Вучића и председника Русије Владимира Путина једна од кључних тема биле су енергетика, нафтна индустрија и могућност продужетка дугорочног уговора о испоруци гаса. 

Главна и одговорна уредница "Енергије Балкана" Јелица Путниковић истиче да би задржавање постојеће цене било изузетно важно за све потрошаче у Србији – и за привреду и за грађане.

"Гас се све више троши у Србији, он је зелени енергент, што је признала и Европска унија. Много је јефтиније када се добија преко гасовода и на основу дугорочног аранжмана", навела је Путниковић.

Објашњава да су тренутне цене на берзама неповољне – око 400 евра за 1.000 кубика, док Србија плаћа око 275 евра.

Оцењује да је то значајна разлика и да та уштеда омогућава привреди већу конкурентност, а грађанима приступачније цене.

Путниковић објашњава да постоји иницијатива да се нови уговор не склапа на три, већ на дужи период, и да се задржи обрачун по нафтној формули, макар у већем проценту.

Зависност Србије од гаса

"Енергетика је геополитичко, а не само економско питање", рекла је Путниковић у вези са тренутним светским околностима уз оцену да стабилан доток гаса одражава стабилност.

Како каже, требало би да Русија уважи што јој Србија није увела санкције

На питање да ли Србија тиме ризикује претерану зависност од једног извора, доктор Предраг Шкобаљ, помоћник директора Института за нуклеарне науке "Винча", указује да је гас и даље кључни енергент.

"Гас је транзиционо гориво. Србија доста зависи од њега и зато је важно да добијемо повољан аранжман од Руске Федерације", истакао је Шкобаљ.

Путниковић напомиње да Србија има обезбеђене количине гаса – део је ускладиштен у Банатском Двору и у изнајмљеним мађарским складиштима.

Поред руског, одређене количине стижу из Азербејџана, каже уредница "Енергије Балкана" уз могућност да Србија набави довољно гаса.

"Русија је некада обезбеђивала 40 одсто потреба Европе, сада је на 19 одсто. Смањен је удео руског гаса, што је надоместио Азербејџан", рекла је Путниковић уз објашњење да капацитети Азербејџана ипак нису довољно велики, јер та земља тренутно не располаже већим извозним капацитетима.

"Имамо могућност да купујемо и гас који преко Грчке стиже танкерима, али је питање колико би то било скупље", указује на могуће изворе допремања гаса у Србију.

Изјаве ЕУ о обустави увоза руског гаса

Упитана о најави Европске комисије да ће до 2027. године у потпуности обуставити увоз руског гаса, Путниковић истиче да су такве најаве политичке природе.

"Комисија не може никоме да нареди да купује скупљу енергију. Одлуке ступају на снагу тек када их све чланице прихвате. Ако се Словачка или Мађарска успротиве, од тога нема ништа", објашњава Путниковић.

Исто, каже, важи за америчке притиске да се купују њихови енергенти, наглашавајући да нико не може да намеће такве услове.

Сматра да би било паметно изградити још једно складиште гаса поред постојећег у Банатском Двору, што би Србији омогућило да складишти и продаје гас другим земљама.

Дугорочна енергетска стабилност 

Док трају преговори и траже се решења за краткорочну стабилност, у Београду ће за два дана бити одржана међународна конференција о енергетској транзицији у оквиру пројекта Horizon 2020 "Initiate".

На конференцији ће се разговарати о дугорочним решењима и енергетској транзицији Западног Балкана, рекао је помоћник директора Института за нуклеарне науке "Винча" доктор Предраг Шкобаљ.

Конференција ће бити одржана 13. и 14. маја у Београду, а биће предстаљена четири панела.

Први панел биће посвећен тренутном стању и плановима регионалних електропривреда, други ће се бавити обновљивим изворима, енергетском ефикасношћу и водоником и из нових материјала.

Потенцијалне нуклеарке у Србији

Трећи панел, каже, бавиће се нуклеарном енергијом и могућношћу изградње нуклеарне електране у Србији и енергетском праву у којем Србија жели да иде с обзиром на то да резерве угља су отприлике за наредних 30-ак година.

"На првом месту је енергетска безбедност и стабилност земље", сматра Шкобаљ наглашавајући да земља која није самостална у енергетском смислу није самостална ни у било ком другом смислу.

Додаје да Србија тек треба да донесе одлуку о потенцијалном партнеру у изградњи нуклеарке, али да је пре свега потребно обновити знање и изградити стручне капацитете.

"Институт Винча мора да преузме водећу улогу у едукацији кадрова у сарадњи са универзитетима", нагласио је Шкобаљ.