Шта чека Србију после нових Трампових царина, последице по аутомобилску и војну индустрију

Роба из Србије улазиће у САД уз царине од 37 одсто. То је део новог америчког тарифног пакета који је синоћ објавио Доналд Трамп, уз царинске стопе од 25 процената на увоз аутомобила из свих земаља света.

Царине на челик и алуминијум, такође од 25 одсто, још су раније ступиле на снагу.

Професор Економског факултета у Београду Вељко Мијушковић каже за РТС да је царина од 37 одсто прилично висока бројка, посебно у поређењу са неким земљама у региону.

"Ми немамо неки претерано велики обим извоза на територију Сједињених Америчких Држава, али оно што нас највише погађа управо су индустрије алуминијума, односно челика, из разлога што могу значајно утицати на додатно отежавање извоза“, рекао је Мијушковић.

Према његовим речима, уколико дође до смањења извоза, може се очекивати пад БДП-а.

"Узимајући да индустријска производња чини око 25 одсто БДП-а, а да у тој структури металска индустрија учествује са неких пет до шест одсто, уколико дође до смањења извоза, пример ради за 10 или 15 одсто, на годишњем нивоу можемо очекивати пад БДП-а од 0,5-0,6, па чак до један одсто“, рекао је Мијушковић.

Уколико се, каже професор, томе придруже неке мере које се односе на квоте на треће земље које Европска унија може увести, то чак може нарасти у неким екстремним случајевима и до два одсто, што је већ забрињавајући податак.

Веселиновић: Вест није добра ни за Крагујевац, ни за Србију

Професор Економског факултета у Крагујевцу Петар Веселиновић наводи да свет од ноћас није исти и да увођење нових америчких царина није добра вест ни за Крагујевац, ни за Србију, ни за Европу.

"Оно што ми је било врло чудно, то је да Србија на неки начин добила највеће царине од свих земаља у региону. Црна Гора је, рецимо, изједначена са Великом Британијом са 10 одсто. Ми смо добили 37, чак више и од Кине, а знамо да Америка са Кином има највећи спољнотрговински дефицит", рекао је Веселиновић. 

Према његовим речима, аутомобилска и наменска индустрија, као две водеће индустријске гране на територији Шумадије, претрпеће одређене последице.

"Краткорочно је то немогуће утврдити, али дугорочно да, али оно што је у свему томе добро то је да ће те последице највероватније бити индиректног карактера, јер ми нисмо чланице Европске уније, а опет са друге стране немамо велики спољнотрговински биланс са Сједињеним Америчким Државама", рекао је Веселиновић.

Сматра да ће те две индустријске гране с временом морати да се прилагоде, а да је на држави да пронађе извозну стратегију.

"Оно што је добро, и што је посебно добро, наш највећи извоз је из области ИТ сектора према Америци, негде близу две милијарде долара. Тако да ће и наменска индустрија, односно аутомобилска индустрија, морати да се с временом прилагођавају", рекао је Веселиновић.

Према његовим речима, није добро што нове царине долазе у периоду када управо са трака "Стелантиса" силази хибридни, односно електрични модел "ситроен Ц3" који ће сигурно бити у прилици да се понуди америчком тржишту.

"Али то је живот, на нама је да покушамо да се прилагодимо, а на компанијама је да можда и квалитетом покушају да издрже”, рекао је професор Веселиновић.

Професор Мијушковић сматра да је на почетку комликовано да се брзо се престројите.

"Сада, на пример, каже се да се индустрија у Немачкој гаси или смањује, па да ли ће се пребацити производња на територију Сједињених Америчких Држава да помогне. Није то баш тако једноставно. С друге стране, дошло би до губитка радника", рекао је Мијушковић.

Што се тиче ситуације у Србији, професор Мујушковић наводи добро постављену економску политику.

"С једне стране, Европска унија нам је кључни спољнотрговински партнер, у првом реду Немачка, НР Кина одмах за њом. Тако да можемо разматрати неке алтернативе у том правцу", навео је. 

Према његовим речима, алтернативе у крајњем случају могу представљати неки делови тржишта Азије или можда чак Африке. 

Николић: Од 2. априла ће се писати модерна економска историја

Иван Николић са Економског института рекао је да најновије америчке царине представљају не само велики удар, него велики прасак на економију.

Увођењем високих царина, Америка дефакто затвара своје тржиште за светску производњу, каже Николић и додаје да ће се од 2. априла вероватно писати модерна економска историја.

"Дакле, за сву ону производњу која долази ван САД што ће бити јако необично, јако тешко за остатак света. Поготово за земље које су живеле махом или генеришу велики извоз, живеле од извоза, односно генеришу велики суфицит. Свакако ће се у наредном периоду који се мери месецима, већ осетити драматичне последице управо по те робно-новчане глобалне токове између САД и света", рекао је Николић.

Иван Остојић, стручњак за економију, технологију и иновације, има мало балансиранији однос.

Указује да је извоз ЕУ у Америку велики, али да је то само три одсто европског БДП-а.

Сматра да ће у наредних годину дана то ће бити економски шок, али да ће земље наћи алтернативе.

"Не видим да ће у дужем року то имати огроман утицај, осим ако сада сви не крену у протекционизам једни против других, што не мислим да ће се десити", рекао је Остојић.