Око: Протести и(ли) превазиђен економски модел – шта кочи привреду

За успоравање привредног раста Србије власт је упрла прстом у четворомесечне студентске протесте и блокаде. Економски новинари са вишедеценијским искуством Миша Бркић и Радојка Николић кажу за РТС да, пре свега, разлоге треба видети у моделу раста заснованог на страним инвестицијама који је, како истичу, дошао до свог краја. Економску кризу у Немачкој, огромне америчке царине за робу из ЕУ, рат у Украјини, наводе као спољне факторе. Весна Костић сматра да су страна улагања увек добродошла, али и да протести стварају лош имиџ. Бркић примећује да су и домаћи инвеститори имали исту поруку за власт као и студенти – да институције треба да раде свој посао.

Миша Бркић је рекао у емисији Око да студентски протести и блокаде не утичу на привредни раст.

Споменувши податке из сектора туризма, да се отказују аранжмани, међународни конгреси и симпозијуми и да се пад у тој привредној грани процењује на 30-40 одсто, Бркић каже да постоје битнији разлози као што су општа геополитичка ситуација, затварање економија појединих земаља попут САД, рат у Украјини, енергетска криза.

Бркић: Пад производње у вези са кризом немачке аутомобилске индустрије

Наводи да блокаде штете политичком имиџу Србије, па се кредитне агенције устежу од подизања рејтинга, али као много већ разлог за пад индустријске производње види у великој кризи аутомобилског сектора у Немачкој због царина од 25 одсто које је увео Доналд Трамп, што ће се, сматра, посредно прелити на Србију где се налазе фабрике за производњу ауто-компоненти.

Весна Костић се слаже да протести стварају лош имиџ, али и да одбијају инвеститоре.

"Чула сам да је (Стелантис) одложио увођење (у производњу у фабрику у Крагујевцу) новог модела, и да улажу мање од планираног. Свака блокада пута кошта, нема бесплатног ручка, смањује се ефикасност привреде. Ту је и финансирање студената који седе у Пионирском парку или оних који блокирају факултете, а то има економску цену", истиче Костићева.

Николићева: Директор "Металца" очекује најгору пословну годину

Радојка Николић каже да је видљиво деловање унутрашњих и спољних фактора на економију.

Споменула је свој разговор са директором горњомилановачког “Металца” који сматра да ће 2025. бити најгора пословна година за то предузеће.

Како додаје, пренео јој је да је разговарао са партнерима из САД где извозе своје посуђе. “Питали су га да ли је 'Металац' због политичке кризе у могућности да испоручи наручене количине, али и да ли може да преузме половину терета царина”, додаје Николићева.

Са друге стране, према њеним речима, Србија и без блокада има структурне проблеме у економији и привреди јер се наш модел раста који се заснива на директним страним инвестицијама и јавним радовима где учествује а тај модел, је, напомиње, стигао до свог краја.

Бркић се надовезао речима да креатори економске политике нису реаговали на време, а то, према његовим речима, мора да се чини на дневном нивоу.

“Модел да ће немачки инвеститори долазити више не пије воду, и нови модел треба да донесе окретање ка домаћин инвеститорима. Други извор капитала који није искоришћен је штедња грађана у банкама који износи 26 милијарди евра”, предлаже Бркић.

Костићева: Мотор развоја треба да буду мала и средња предузећа

Весна Костић каже да се не треба одрећи страних инвестиција и да су оне увек добродошле и додаје да је познато шта држава треба да учини помињући студију Светске банке.

“Познато је шта држава треба да ради, Светска банка је још раније у студији за Србију навела да мотор развоја треба да буду домаћа мала и средња предузећа”, наводи Костићева.

Сматра да држава треба да напусти и политику подстицаја. “То су већ велике компаније и њима више не треба помоћ. Држава више не треба да субвенционише већ да даје пореске олакшице”, каже Костићева.

Према њеним речима, свака власт још од времена Слободана Милошевића је изродила своје милионере. Како каже, "најстрашније" је то што није дат простор способнијима и иновативнијима.

Костићева предлаже да иновативна предузећа треба ослобађати пореза јер она највише утичу на раст продуктивности.

"Страни инвеститори кроз дивиденде извукли 4,5 милијарде евра"

Радојка Николић каже да су страни ивеститори од уложених 5,2 милијарде евра, кроз дивиденде, извукли 4,5 милијарди. У Србији је остало нето око 630 милиона евра.

Упозорава де се сваки привредни модел на крају исцрпи и да ће се тај нето ефекат у будућности доћи на нулу. “Немачке инвестиције су се са југоисточне Европе окренуле ка САД, Азији, Африци”.

Каже да привредници траже убрзање добијања грађевинских дозвола, то је ствар иниситуција.

Као лош пример, Весна Костић наводи нотаре и тврди да се канцеларија јавног бележника не може отворити док неко из општине не да дозволу у општини. Пошто је то врло лукративно, све се држи у затвореном кругу, додаје Костићева.

Став бизниса о протестима и привредни модел

Миша Бркић сматра да пословни свет не треба да се изјашњава о подршци протестима. Оцењује да тиме што су привредници послали поруку држави да институције треба да раде свој посао да су се индиректно сложили са студентима.

“Држава се понаша као арбитар који ствара добитнике и губитнике у бизнису и то траје и од претходних власти. Привредници су поручили – 'дајте, средите државу'”, додаје Бркић.

Истиче да је Србија заробљена привредним моделом из прошлости. “У свету стартапови који се нпр. баве вештачком интелигенцијом за годину дана створе милијарде”.

О кредитном рејтингу

Осврнувши се на чињеницу да је рејтинг агенција "Стандард и Пурс" дао Србији инвестициони рејтинг а да "Фич" није, Радојка Николић каже да је потоњи оцењивао политичке прилике.

"Фич више обраћа пажњу на политички аспект. Први пут сам у њиховом извештају видела наводе да је премијер поднео оставку и да кажу да због тога још треба размотрити ситуацију", наводи Николићева.

Каже да због протеста можемо изгубити инвестиони рејтинг "Стандард и Пурса", јер бизнис не трпи неизвесност.

Коментаришући да то што сам Експо 2027. кошта око 1,3 милијарде евра а на остале пројекте са стране се троши више од 16 милијарди, Весна Костић сматра да је од првобитно добре идеје држава дошла у ситуацију “дала баба динар да уђе у коло а два да изађе”.

Бркић каже да све што се тиче Експа 2027. треба озбиљно да се преиспита.