Бриселски план од осам тачака за смањење рачуна за енергију - може ли Србија да га примени

 Портал "Оил прајс" наводи да се рачуна да План у наредних 15 година донесе уштеде од 2,5 хиљаде милијарди евра. 

Програмски менаџер за енергетику у Мисији Европске уније у Србији, Глиго Вуковић каже за РТС да је основни циљ плана Европске комисије да се на неки начин енергија и цене електричне енергије првенствено учине приступачним како привреди, тако и становништву које је угрожено.

"Око 46-47 милиона Европљана су угрожени са енергетским сиромаштвом. Напоменуо бих да је 2022. године Европска унија за увоз фосилних горива потрошила чак 603 милијарде евра, док је то после ковида 2020. било рекордних минималних 163 милијарде евра“, каже Вуковић.

Цене електричне енергије у ЕУ удвостручиле су се у односу на период пред 2020. године.

"И оно што је најбитније јесте да су се разлике цена у ЕУ и Кини и Америци такође повећале, што директно утиче на смањење конкурентности привреде ЕУ и на тај начин Унија жели да на неки начин све то компензује овим акционим планом“, каже Вуковић.

Програмски менаџер за енергетику напомиње да је процена да је могуће на годишњем нивоу уштедети на овај начин око 165 милијарди евра.

План од осам тачака - четири главне групе мера

"План има осам тачака и отприлике све се своди на четири главне групе. Једна група мера која се односи на саме рачуне за електричну енергију, друга група мера се односи на смањење цена снабдевања електричном енергијом. Трећи део се односи на побољшање функционисања тржишта гасом и четврта - енергетска ефикасност", рекао је Вуковић.

Према његовим речима, унутар ове четири активности, постоје више конкретних активности које морају да се спроведу.

"На пример, за рачуне за електричну енергију, размишља се о новим тарифним системима за преносне мреже, нове мрежарине које ће омогућити инвестиције у флексибилност и бољу искоришћеност преносних система. Друга ставка су национални порези и акцизе на саму енергију, где свака држава појединачно може да утиче на те акцизе и порезе. Што се тиче цене снабдевања, размишља се о повезивању уговора за снабдевање електричном енергијом и дугорочних уговора о снабдевању. Значи да се на неки начин дугорочним уговорима минимизира утицај наглих промена цена енергената на тржишту“, објаснио је Вуковић.

"Што се тиче тржишта гаса, потребно је успоставити један нови, флексибилнији механизам, нову организацију тог тржишта, тако да немамо ситуацију да се нагли пикови у ценама гаса аутоматски пренесу на цену електричне енергије. И последња, можда и најбитнија ствар која јесте смањење потрошње кроз нове мере енергетске ефикасности“, наводи он.

Зашто Брисел баш сада доноси тај план

Вуковић каже да Брисел сада доноси тај план зато што је потребно сачувати конкурентност европске привреде у односу на привреду Америке и Кине. "А истовремено не сме да се заустави декарбонизација енергетског сектора и мора да се настави са смањењем потрошње кроз мере енергетске ефикасности. Планира се да се мањим рачунима за енергију на неки начин ослободе средства која ће бити инвестирана у ове области", указује Вуковић.

Европске директиве и закони у Србији

Каже да је Србија доста тога доброг урадила у овој области, по питању закона и уредби.

"Она је дефинисала категорију енергетског сиромаштва и мере како помоћи. Значи, ми смо већ дошли до неке цифре о преко 150.000 домаћинстава којима се помаже. Европска унија је 2023. године бесповратним средствима помогла буџет Србије са 165 милиона евра само за ове потребе, значи да се сузбије утицај високих цена на најсиромашније слојеве становништва. А што се тиче енергетске ефикасности, најбитније од свега је масовност примена, имплементације пројеката енергетске ефикасности“, додаје Вуковић.

Шта Србија још може из плана да примени

Европска унија већ дуго година инсистира на томе да је потребно успоставити један вид независне агенције која ће имати довољан број запослених, који ће бити у стању да имплементирају већи број пројеката енергетске ефикасности, додаје Вуковић.

"На тај начин ће бити потребно још и на тржишним механизмима промовисати све оне механизме које ће људима омогућити да инвестирају у нове технологије, у бољу енергетску ефикасност, нове уређаје, топлотне пумпе и сличне технологије“, каже Вуковић.

На који још начин заштитити грађане од енергетског сиромаштва

Краткорочно од енергетског сиромаштва грађани се могу заштитити тако што влада може одмах да донесе неке мере везано за порезе и за акцизе.

"Али оно што је најбитније је да Влада мора да омогући да цене електричне енергије буду тржишне за све категорије становништва и да на тај начин омогући ЕПС-у нормално тржишно пословање, а са друге стране мерама из буџета Србије да заштити што је могуће већи број становништва од високих цена“, истиче гост Дневника.

Кључ за повећање броја корисника

Вуковић сматра да је кључ за повећање броја корисника који би били заштићени у локалним самоуправама.

"То је првенствено њихов посао, наравно, уз руковођење од стране релевантних министарстава. Значи, њихова организованост на локалном нивоу и ажурност у обнављању тих спискова је кључ. Треба људима ићи и на ноге, ако не може другачије. Значи, ту има много старих породица у руралним крајевима који не долазе често у локалне самоуправе, једноставно морате ићи код њих и направити најугроженије спискове. На тај начин њих ћете заштитити, а са тржишним ценама заштитити ћете и државу и сам ЕПС на тај начин да могу да нормално послују“, закључио је Вуковић.