Вицегувернер Јовић: Инфлација у наредне две године у границама циља

Вицегувернер Жељко Јовић је на представљају фебруарског извештаја о инфлацији који је недавно усвојио Извршни одбор НБС рекао да би међугодишња инфлација почетком ове године требало да се креће око горње границе дозвољеног одступања од циља, при чему се не искључује могућност да се у неком месецу привремено нађе и незнатно изнад те границе.

"Након тога, инфлација би требало постепено да успорава и да се крајем године приближи централној вредности циља, што је ниво око кога ће се кретати до краја хоризонта пројекције", рекао је Јовић.

Додао је да ће таквом кретању инфлације највише допринети и даље рестриктивни монетарни услови, нижа увозна инфлација и очекивано ниже светске цене енергената.

"И долазак нове пољопривредне сезоне од маја, под претпоставком да буде просечна, треба да резултира појефтињењем воћа и поврћа, као и нижим трошковима у производњи хране. Поред тога, пројектовано кретање реалних зарада у складу с растом продуктивности треба да допринесе успоравању базне инфлације и њеном приближавању укупној инфлацији", рекао је Јовић.

Феномен "cheapflation"

Навео је да су анализирали и феномен о коме се све више говори и у свету, а то је да током инфлаторних притисака брже расту цене јефтинијих брендова од скупљих брендова истих производа, који је познат као cheapflation.

"Наша анализа је потврдила да је унутар категорије храна и пића у периоду од 2022. до 2024. године кумулативан раст цена јефтинијих брендова био за пет процентних поена виши у односу на скупље брендове", рекао је вицегувернер.

Јовић је навео да је потврђена и друга особина тог феномена, а то је да се највећа разлика у кретању цена јефтинијих и скупљих брендова јавља током најизраженијих инфлаторних притисака. Позитивна динамика активности у привреди настављена је и у последњем тромесечју 2024. године, када је, према процени Републичког завода за статистику, међугодишњи раст бруто домаћег производа износио 3,3 одсто, а на нивоу године тај раст је достигао 3,9 одсто, нагласио је он.

Јовић је рекао да је и поред изузетно комплексних глобалних услова наша земља наставила да показује висок степен отпорности, при чему је Србија успешно остваривала све циљеве.

Рекордан прилив по основу страних директних инвестиција

"Посебно бих истакао поново рекордан прилив по основу страних директних инвестиција од 5,2 милијарде евра у 2024, као и рекордне капиталне издатке државе од око шест милијарди евра, као значајне стубове извора финансирања инвестиција. И поред пуне реализације планираних капиталних издатака државе, фискални дефицит је био нижи од пројектованог и износио је два одсто БДП, што је резултирало наставком опадајуће путање јавног дуга, док су девизне резерве земље на рекордном нивоу", рекао је Јовић.

Каже да на очувану и додатно ојачану финансијску стабилност указује раст степена динаризације и кредита и депозита, уз рекордну динарску штедњу грађана, која је премашила 190 милијарди динара, као и смањење показатеља проблематичних кредита на нову најнижу вредност од 2,5 одсто на крају 2024. године.