Све чешће плаћамо преко кју-ар кодова, хоћемо ли ускоро моћи и преко Вајбера

Шеф Одсека за пословну подршку и развој нових производа и сервиса у НБС Александар Станојевић рекао је за РТС да је Народна банка Србије успоставила стратешку сарадњу са компанијом "Вајбер".

"Ради се на имплементацији новог сервиса где ће грађани путем апликације Вајбер моћи да шаљу и примају новац кроз услугу 'пренеси' која је интегрисана са апликацијом", рекао је Станојевић, али није могао да прецизира када би тачно та услуга могла да буде омогућена.

Говорећи о све већој употреби инстант плаћања, Станојевић наводи да би делимично могло да се каже да такав облик плаћања полако али сигурно потискује плаћање картицама и готовином.

"Прецизније би било рећи да се инстант плаћање позиционира на тржишту као један од доминантних и најчешће коришћених безготовинских платних инструмената. Код идеје и имплементације инстант плаћања, НБС није имала за циљ да се потисну платне картице већ да се корисницима омогући алтернатива неког другог платног инструмента", указао је Станојевић.

Доминантна услуга – плаћање рачуна путем скенирања кју-ар кода

Према подацима Народне банке Србије, само у трећем кварталу прошле године обављено је 21,7 милиона трансакција инстант плаћања. Вредност тих трансакција укупно је виша од 270 милијарди динара.

"Доминантна је услуга која се користи за плаћање рачуна путем скенирања НБС кју-ар кода, после тога долази плаћање на интернет продајном месту – које је посебно важно за таква продајна места – јер се не користе осетљиви подаци са платних картица и не постоји могућност злоупотребе. Једноставна је имплементација", наводи шеф Одсека за пословну подршку и развој нових производа и сервиса у НБС.

До сада је 17 банака имплементирало могућност инстант плаћања, а 11 њих прихвата тако уплаћен новац.

"Инстант плаћање је јефтиније због накнада НБС и осталих накнада које су дефинисане. Што се трговаца тиче, њима је трговачка накнада за инстант плаћања нижа. Ако говоримо у односу на платне картице, то је двоструко ниже – у просеку 0,5 одсто по трансакцији. Зависи од величине трговца, преговарачке моћи, јер банке појединачно преговарају услуге. Код платних картица је то у просеку 1,1 по трансакцији, а код инстант плаћања 0,5", наводи Станојевић.

Страх грађана од злоупотребе

Одговарајући на питање када је оправдан страх грађана да на тај начин плаћају због могућности злоупотребе, Станојевић указује да је то могуће само када се платни инструмент не користи како треба.

"Корисници треба да се придржавају правила које добију од банке и да у складу са тим плаћају, да чувају свој платни инструмент, не откривају ПИН и све ће бити у реду", истиче шеф Одсека за пословну подршку и развој нових производа и сервиса у НБС.

Уколико се догоди нека злоупотреба или други проблем, Станојевић каже да постоји могућност рекламације.

"Инстант плаћање је део рекламационог поступка што значи да је било која ситуација која би се десила регулисана и решава се у складу са правилима. Ако корисник има проблем са трансакцијом – да није извршена или није извршена како је желео – он треба да се обрати својој банци која ће покренути поступак рекламације и решити проблем. Кориснику ће бити враћен новац уколико се закључи да је то била злоупотреба, тако да корисници немају проблема", напомиње Станојевић.