НБС задржала референтну каматну стопу од 5,75 одсто

Извршни одбор је истакао да је референтна каматна стопа од јуна прошле године смањена за укупно 75 базних поена и да се ефекти досадашњег ублажавања монетарне политике могу очекивати и у наредном периоду.

Наглашено је да је и поред повратка инфлације у границе циља и наставка њеног кретања у оквиру ових граница, неопходно наставити са спровођењем опрезне монетарне политике имајући у виду неизвесност у међународном окружењу, пре свега услед изражених геополитичких тензија и фрагментације светског тржишта. 

Оваква кретања би могла да утичу на глобално макроекономско окружење, трговинске токове и ланце снабдевања, са последицама на инфлацију и економску активност, а тиме и на монетарне политике централних банака. 

Неизвесност цена енергената

Опрезност монетарне политике је потребна и с обзиром на то да непредвидивост макроекономских дешавања у међународном окружењу може утицати на светске цене енергената и других примарних производа, наводи се у саопштењу.

Додаје се да иако се светска цена сирове нафте стабилизовала од средине октобра, захваљујући пре свега очекиваној слабој тражњи за нафтом из Кине и доброј снабдевености светског тржишта, неизвесност у погледу њеног кретања у наредном периоду и даље је присутна. 

Неизвесност је присутна и у погледу кретања светске цене гаса, с обзиром да је Украјина забранила проток гаса преко њене територије из Русије ка Европској унији, након истека претходног споразума. 

Рекордне цене које су поједине прехрамбене сировине достигле на светским берзама због суше у земљама које су водећи произвођачи, какаоа због суше у Западној Африци и кафе због суше у Бразилу, такође изазивају забринутост у погледу светских цена хране, као и смањена понуда пољопривредних производа на домаћем тржишту услед суше током летњих месеци.

Инфлација у границама циља

Захваљујући ефектима монетарних мера НБС, нижој увозној инфлацији, смањењу инфлационих очекивања и постепеном ишчезавању ефеката екстерних шокова, инфлација у Србији се од маја 2024. налази у границама циља, три плус минус 1,5 одсто и у новембру је успорила на 4,3 одсто међугодишње, где се, према процени Републичког завода за статистику, задржала и у децембру. 

Опадајућа путања инфлације у 2024. години постигнута је пре свега нижим ценама енергената и успоравањем прехрамбене инфлације, али и смањењем базне инфлације.

Очекује се да ће и базна инфлација успорити у наредном периоду и постепено се приближити укупној инфлацији.

Према процени Републичког завода за статистику, реални раст бруто домаћег производа је у 2024. години износио 3,9 одсто а тиме је бруто домаћи производ за преко 18,0 одсто био већи у односу на претпандемијски ниво.