Србија у протеклих годину дана председавала Цефти – шта је било у средишту пажње

Вршилац дужности директора Цефта секретаријата Данијела Гачевић рекла је у интервјуу за РТС да је током српског председавања Цефти усвојено више одлука и нови Акциони план за бољу интеграцију региона.

Србија је у годину председавања Цефтом ушла са амбициозним планом, да консолидује сарадњу унутар ове иницијативе. Свима је стало да трошкови трговине унутар Цефте буду мањи, трговина робом и услугама лакша да, а да на границама нека дугих колона камиона. Шта издвајате као главни резултат српског председавања Цефтом?

У току претходне године остварено је доста тога и желела бих да се осврнем на три најважнија догађаја. Први је усвајање сета одлука, од стране заједничког комитета Цефте, на састанку из октобра ове године. Одлуке се односе на признавање одређених привредних субјеката, успостављање оквира за унапређење електронске трговине у региону, унапређење у области сарадње туризма, унапређење сарадње у области управљања ризиком. Унапређен је оквир за решавање трговинских спорова у оквиру Цефте, а усвојена је препорука која се односи на Зелени картон.

Други важан догађај који се десио у току ове године је самит лидера Западног Балкана који је одржан у Берлину када је усвојен и акциони план за успостављање заједничког регионалног тржишта. У последње четири године наш посао је био уоквирен планом који је покривао период од 2021-2024, наредни план покриваће четворогодишњи период од 2025-2028. Овај план је такође веома важан допринос развоју регионалних интеграција, корак ближе, а корак ближе тржишту ЕУ. 

Самит Западног Балкана одржан пре пар дана у Бриселу опет је указано на значај регионалних интеграција, на значај везе са Планом раста за Западни Блакан и споменути су зелени коридори као једна од најважнијих регионалних иницијатива са подршком да се прошири и на земље чланице ЕУ, а све са циљем смањења времена чекања на границама са земљама ЕУ.

Годину српског председавања обележило је и настојање да се укине вишегодишња блокада Приштине и омогући проток робе. Колику штету је та блокада донела и јесу ли усвојене све одлуке које су биле у застоју? 

У току претходне године све оно што је било технички усаглашено јесте усвојено и важно је да ми као Секретаријат промовишемо активности, укидање баријера и смањење времена чекања, а са друге стране промовишемо и сарадњу и Цефту као платформу за решавање спорова или проблема који могу постојати у трговини. С тим у вези, важно је нагласити да је у октобру усвојен и унапређени механизам за решавање спорова у оквиру Цефте, који је заснован на најбољим праксама како светским тако и европским, и верујемо да ће додатно допринети унапређењу примене споразума.

Већ сте поменули да је усвојено 9 споразума значајних за унапређење трговине робом и услугама, запошљавања и права потрошача унутар Цефте. Хоће ли грађани осећати корист од свега тога?

Управо је то један од кључних индикатора којима се водимо када планирамо активности, а то је да постоје конкретне користи за грађане и за привреду. Овде бих прво споменула одлуку о признавању овлашћених привредних субјеката, говоримо о компанијама које су као компаније од поверења препознате од стране својих царинских администрација и усвајањем ове одлуке Цефте, оне исте бенефите које уживају на свом домаћем тржишту, уживају на свим тржиштима Цефте без додатних трошкова. То је веома важно, ако се има у виду да рецимо декларације које се односе на ове компаније износи око 40 посто што указује колики је значај одлуке за процес трговинских олакшица, а програм који спроводи царинска администрација Србије, свакако препознат као један који је усаглашен са правилима ЕУ.

Уколико се осврнемо на процес електронске трговине, ту говоримо о олакшању трговине производима и услугама путем интернета. Знамо да је интернет једно велико тржиште са огромним могућностима, али и ту постоје правила и прописи које свако тржиште примењује и оставља за себе. Оно што је важно јесте да је Цефта актвностима омогућено да компанијама које наступају на домаћем тржишту под истим условима уколико су усаглашени са правилима Европске уније, могу наступати на свим осталим тржиштима Цефте без додатног трошка што је принцип који се примењује и у ЕУ. Са аспекта заштите потрошача, активности које спроводимо пружају могућност да сви потрошачи независно са ког тржишта учествују уживају иста права, исте сигурности, посебно уколико говоримо о праведнијим трговинским праксама праву на поврат робе, замену или поврат новца у случају проблема са производима.

Уколико говоримо о сарадњи у области туризма, оно што је важно јесте да новоусвојени оквир даје могућност агенцијама да опет наступају на регионалном тржишту што даље отвара могућност за креирање заједничких туристичких пакета интересантних за стране туристе који желе да упознају културу региона. Систем за решавање спорова даје сигурност, као један од најважнијих стубова слободне трговине и даје могућност да ће одредбе бити примењене на начин како су договорене.

Остваривали смо суфицит унутар Цефте, извоз је упола већи од увоза из земаља у региону, да ли ЦЕФТА и даље остаје важна за економију Србије?

Истина је да Србија традиционално остварује суфицит у трговини са Цефта странама и верујемо да ти подаци могу бити побољшани применом мера којима заједно радимо. Цефта је друго најзначајније тржиште после ЕУ, а додатно оно што треба имати на уму су регионални ланци снабдевања који увезани са европским ланцима снабдевања и повећају могућности како за компаније тако и за привлачење инвеститора.

Шта очекује Приштину која преузима председавање Цефтом?

Наредне године председавање се сели из Београда у Приштину, настављамо са применом новог акционог плана, за формирање регионалног тржишта. Постоје нова тела, за својину постоји могућност формирања тела за статистику, односно комитета који већ постоје као они који се баве царинским питањима, пољопривредни институционални оквир Цефте се шири. Од сада свака страна председава једним телом што смтарам да је важно за остваривање даљих резултата и подршке целокупном процесу регионалних интеграција.