Упркос блокади Приштине - држава остварује суфицит у размени са чланицама Цефте

Откако је пре 18 година повезала регион Западног Балкана укључујући Молдавију, Цефта настоји да побољша економску сарадњу, олакша размену робе и услуга и установи заједничко регионално тржиште. Србија је у тај савез ушла да би са својим производима освојила шире тржиште. А доказ да је то прави потез је податак о извозу на тржиште Цефте, који је за Србију други по важности, одмах иза Европске уније.

"Извоз у Цефту је већи него извоз у Немачку, што указује колико је Цефта битна за економију Србије. Према прелиминарним подацима у 2023. години Србија је извезла у Цефту робе у вредности око 4,4 милијарде евра, док је увезла у вредности 1,7 милијарди и управо показује да Србија остварује суфицит", истиче Данијела Гачевић в.д. директора Цефта секретаријата.

Шта Србија извози, а шта увози

У Цефта чланице највише извозимо електричну енергију, нафту, безалкохолна пића, прерађевине од житарица, путиничке аутомобиле, обућу, лекове. Највише увозимо угаљ, дрво, лекове, прехрамбене производе, поврће, производе од пластике.

Када је реч о услугама, у врху листе су туристичке, затим услуге транспорта, телекомуникације и ИТ услуге. Најзначајнији партнери су нам Босна и Херцеговина, Црна Гора и Северна Македонија.

"Споразум који је допринео да дође до укидања царина, укидања тарифа, допринео је до тога да се сматра да је производ који је произведен у једној или две или три земље као да је произведен у тој једној земљи. Довео је до укидања баријера или већине баријера, довео је до повезивања код радних тела државних институција и агенција и укинуо је већину тарифа на Западном Балкану", наглашава Ненад Ђурђевић, саветник председника Привредне коморе Србије.

Одлука Приштине, главна баријера

Главна баријера, која траје већ три године, јесте то што Приштина блокира усвајање нових већ усаглашених Цефта одлука.

Ресорно министарство недавно је упутило Европској комисији информацију о свим разлозима због којих је неоснован и неспроводив захтев да такозвано Косово унутар Цефте оствари самостално чланство, избацивањем Унмика.

На чекању је седам трговинских одлука и три одлуке важне да се успоставе нова тела Цефте.

Гачевићева каже да се више ради о пропуштеним шансама, имајући у виду да те одлуке креирају боље услове за бизнис у региону.

Пре свега, мисли на одлуку о признавању овлашћених привредних субјеката, односно компанија од поверења које су признате као такве од стране царинских управа. Такође, пакет одлука везаних за електронску трговину, затим одлуке које су везане за признавање професионалних квалификација.

Глобални значај електронске трговине

"Посебно бих се осврнула на електронску трговину која је нарочито у периоду после ковида препозната као значајан елемент економског раста и развоја, не само економије региона, него генерално и на глобалном нивоу. Додатно, значај ових одлука је у томе што су базиране на праксама и искуствима Европске уније, те сама примена би на неки начин представљала и припрему за учешће на овом тржишту, а такође имају значај у контексту плана раста за Западни Балкан и приступа заједничком тржишту ЕУ", објашњава Гачевићева.

У години председавања, Србији је стало да се Цефта ојача, консолидује и боље спроводи, да се олакша трговина робом и услугама, у корак са дигитализацијом. У врху приоритета јесте ширење зелених коридора на чланице Европске уније, иницијативе чија примена треба да унапреди царинску сарадњу и шлеперима скрати чекање на границама.