Раст цена некретнина у Европи – ко је крив, туризам или монетарна политика

Талас протеста због прекомерног туризма једних – и борба других за туристе. То је једна од актуелних подела у Европи. И једни и други жале се на трошкове живота, пре свега цене некретнина – и за рентирање и за куповину.

"У Копенхагену је све скупо. Ми имамо доста туриста, али нисам сигуран да је то овде важно, овде је скупо и за локалце", наводи један Данац.

"Зависи из ког дела Европе долазите, ја сам из Лондона, веома је скупо и тамо. Ако сте из Јужне или Источне Европе, скупо је", каже један саговорник.

Туристи из Француске тврде да је у Данској скупље него у Паризу.

Ко је за то крив, зависи кога питате. У Барселони криве туристе – тамошњи градоначелник се није шалио када је рекао да ће "ослободити" град од станова у којима они одседају. Драстичан, али преко потребан потез правда потребом да се обуздају растући трошкови становања.

Истанбул има сличну муку. У то се уверила и екипа РТС-а.

"Људи са којима смо разговарали у Истанбулу кажу да је у последње две године све драстично поскупело, између осталог и кирија – за 50 квадратних метара издваја се око 550 евра", наводи новинарка РТС-а Милица Милосављевић .

Поскупљење је, каже, једнако и на азијској и на европској страни Истанбула, а грађани за то делом криве и туристе којих има око 20 милиона годишње у овом граду, али и Арапе који се све чешће одлучују да се овде преселе.

На другој страни су земље које се боре за туристе. Као Мароко, који је један од организатора Светског првенства у фудбалу 2030. године.

Високе цене некретнина и у Србији

И Србија је у друштву земаља које желе више туриста, а већ се суочава са високом ценом некретнина.

"Разлог за високе цене станова и у Европи и код нас нису ни туристи ни избеглице, већ експанзивна монетарна политика Европске централне банке која је била на снази од 2015. па све до 2022. Велики вишак новца који се појавио је најчешће завршавао прво на берзама, а онда на тржиштима станова", објашњава Небојша Нешановић, стручњак за некретнине Друштва проценитеља Србије.

Пре његовим речима, ми немамо берзу и код нас је сав вишак капитала практично завршио на тржишту станова.

Ни процват туризма после пандемије, ни долазак великог броја Руса у Србију на почетку руско-украјинског сукоба, за упућене нису главни узроци велике потражње за становима и раста њихових цена.

Оцена је да су они, заправо, само помогли тржишту некретнина да лакше прође кроз кризу кроз коју је пролазила цела Европа.