Српска економија између Трампа и ЕУ – од кашља до прехладе

Увертира за панел било је предавање чувеног британског аутора и аналитичара геополитичких односа Тима Маршала који је говорио о променама у мултиполарном свету, утицају географије на међународне односе и дао специфично виђење о томе у ком се правцу креће глобална политика.

Редовни професор Економског факултета и Факултета политичких наука и некадашњи амбасадор Србије у Вашингтону, Иван Вујачић рекао је на панелу да је Европска унија изгубила на политичкој тежини и да има разних проблема у сопственом дворишту.

Председник Извршног одбора Raiffeisen банке, Зоран Петровић подсетио је на то да Србија 60 посто извоза има према ЕУ и да није добро када економске перспективе за вашег кључног економског партнера нису добре.

"Ако ЕУ кашље ми можемо и да се разболимо. С друге стране, Србија је паметно радила неке ствари и искористила је то што су Кинези увидели да морају мало да се примакну Европи. Добро је да постоји нека врста диверсификације, да долазе инвеститори из УАЕ. Не ваља држати сва јаја у истој корпи", казао је Петровић.

Већа непознаница од стања економије у ЕУ долази са друге стране Атлантика. На вест о избору Доналда Трампа берзе су одмах одреаговале, а долар ојачао у односу на евро.

Извршни директор "Имлека" и сувласник "Нектара", Бојан Радун истиче да ниједно од тржишта нашег региона не зависи директно од извоза у САД, али указује на то да је нама и нашим комшијама највеће тржиште Немачка, а Немачкој Америка.

"Ако се деси увођење царина према Европи, ми можемо да будемо колатерална штета, да нам извоз падне ка ЕУ и индиректно ка САД, што може као последицу да има пад куповне моћи и пад привредне активности. Пад привредне активности у Немачкој може да нам врати неке људе и ојача тржиште радне снаге. Ако нека велика тржишта дођу до вишкова и проблема пласмана јер су им ’спустили рампу’, ми можемо да будемо делимично територија за решавање тих вишкова", навео је Радун.

Наметање и кршење правила

Иван Вујачић каже да је интересантно да су САД које су наметнула нека правила, та правила почела да руше.

"То је урадио Трамп када је објавио трговински рат Кини. Сада ћемо гледати други део те утакмице. Ни савезници САД више нису знали шта је Америка и како да се поставе. Не само што је нестао биполарни свет, него је нестала и идеологија. Бајденов покушај да врати причу демократија против аутократије је празна и недовољно уверљива, што важи и за ЕУ. Нестале су идеологије, остала је моћ", рекао је професор Вујачић.

Зоран Петровић, подсећа на то да је на Трампову победу тржиште капитала одреаговало тако да се Индекс S&P примакао историјском максимуму.

"Трамп је човек старог кова и њега занима како тржишта капитала реагује јер, за разлику од осталих делова света, у САД 70 посто свих финансијских потреба се не решава у банкама, него на тржишту капитала. Најавио је нове пореске олакшице, убацио је у игру Илона Маска који ће се бавити ’сечом бирократије’. То је добро за бизнис – смањење бирократије и убрзавање издавања дозвола. Очекивања су да ће корпоративни профити бити бољи и да ће економски раст бити бољи него што је био под Бајденом", рекао је Петровић.

Према његовим речима, једна од последица Трамповог избора биће неар-схоринг, производња ближе западу и обалама Америке, али ћемо видети и да се Кинези полако примачу тим тржиштима.

Бојан Радун истиче да реални бизнис на високу политику реагује реактивно, а не проактивно.

"Када имамо овакве промене менаџмент у реалном сектору реагује тако да отворите четворо очију. Висока политика може да утиче на цену и доступност капитала, и те промене утичу на промене о инвестирању, што за три недеље не може да се деси. Може да се промени конкурентско окружење и вероватно протекционистичке мере које се најављују ће променити нешто. То је домино ефекат, ако се великим компанијама затворе нека тржишта тражиће алтернативе и то може да утиче на мања тржишта. Трећа ствар је сентимент потрошача. Ми смо видели ту промену у расположењу у директној потрошњи, али и то се врати врло брзо", казао је Радун.

Мигранти и тарифе

Иван Вујачић наводи да се код Трампа види једна специфична карактеристика – лојалност лично њему и његовој политици, према мигрантима и увођењу тарифа.

"Биће ту контрадикторнихи ствари – инфлација у САД и буџетски дефицит. Волстрит реагује моментално, али је питање шта ће бити иза ћошка", навео је професор Вујачић.

Зоран Петровић истиче да данас на америчким фармама ради 50 посто илегалних миграната.

"Ко ће да замени те руке и колико ће те руке морати да се плате. Другим речима, мања понуда радне снаге, већи трошкови рада, то ће све у САД да ’гура’ инфлацију навише. Сама Америка ће финансирати буџетски дефицит каматама које ће бити више него да се не води таква политика, и то ће бити цена", истакао је Зоран Петровић и додао да ће највећи проблем имати земље у развоју јер ће им требати више локалне валуте за куповину долара како би плаћале свој дуг.

Очекивања за Србију

Зоран Петровић очекује да ће Србија имати добар раст наредне године.

"У ЕУ ће то бити слабо, а Америка наставља у истом ритму", рекао је Петровић.

Бојан Радун има позитивна очекивања за 2025. године, али додаје, да не треба заборавити да се још нисмо вратили на период из 2019. или 2021. године.

На конференцији, на којој су говорили домаћи и страни економски аналитичари, најновије трендове у маркетингу представио је Сајмон Лејми, саветник за стратешки маркетинг глобалне консултантске куће WAPC.