Цене злата обарају рекорде, алуминијума је све мање – због чега је светско тржиште метала нестабилно

Потражња за златом не јењава – само је током ове године цена тог метала увећана за 30 одсто. Бојан Станић из Привредне коморе Србије рекао је за РТС да је злато сигурна лука за улагање и да га купује ко год има новца – и грађани и компаније, али и државе, како би повећале девизне резерве.

"Имате релативно позитивне макроекономске показатеље, 3 до 3,2 одсто на годишњем нивоу је добар показатељ. Међутим, као да привреда и тржиште не верују довољно тим показатељима, односно сумњају да ће они бити одрживи. Из тог разлога се иде у куповину злата како би се сачувао тај потенцијал и капитал и из тог разлога цена иде навише", рекао је Станић.

Додао је да је раније било ситуација да цена нагло порасте, а онда почне да пада, али да сада делује да ће се одржавати на тренутном нивоу.

Шта је довело до несташице алуминијума

Говорећи о несташици алуминијума, Бојан Станић је навео да до поремећаја обично долази када настане неки проблем у земљама које су велики произвођачи.

"Русија и њихова компанија 'Русал' одлучила је да смањи производњу због волатилне међународне тражње за алуминијумом, а са друге стране, због високих трошкова производње алуминијума, због других ресурса који су поскупели у периоду за нама. Из тог разлога, пошто је у питању један базни индустријски метал који се користи, не само у базној индустрији него и у прерађивачкој индустрији, наравно, постоји бојазан на тржишту да ће доћи до одређених проблема у снабдевању и са тим долази до раста цене за алуминијум, као што смо рекли, основног индустријског метала", истакао је Станић.

Због чега је антимон поново актуелан

Велика је потражња и за антимоном, помало заборављеним металом. Његова цена је удвостручена, а анализе показују да ће расти. Станић је објаснио да је реч о металу који се користи у војној и наменској индустрији, као и за производњу униформи, шатора и мобилних објеката за војску.

"Велики произвођач и извозник тог метала је Кина. И она је управо одлучила да смањи извоз тог метала и долази наравно до повећања тражње јер многе земље у Европи и свету се све више и више оријентишу на попуњавање војних капацитета за јачање војних буџета и долази до тог проблема", навео је Станић.

Европска унија зависна од увоза многих индустријских метала

Ресурсна утакмица између САД и Кине највише утиче на државе чланице Европске уније. Станић истиче да је проблем што Европа упада у спиралу протекционизма која прети да се интензивира са новом администрацијом у Вашингтону.

"Присетите се 2019. године када је био онај трговински рат, почетак трговинског рата између Кине и САД да су управо тема били основни индустријски метали. Европа је, наравно, зависна од увоза многих тих индустријских метала, са друге стране она губи конкурентност због енергената, због једноставно заостајања у технолошком смислу и посебно када говоримо о овим индустријским металима, пошто је то основа сваке индустрије, једноставно додатно оптерећује конкурентност производње у Европи имајући у виду да она постепено губи тржиште, не само међународно, него и унутрашње", истакао је Станић.

Додао је да се, из тог разлога, "Европа налази у једном проблему", али, са друге стране, верује да ће преовладати економска рационалност и да неће доћи до таквог протекционизма и до такве фрагментације светске привреде као што указују неки песимистични сценарији.

Говорећи о Србији, Бојан Станић је навео да највише увозимо енергенте, али и напоменуо да је потпуно извршена диверзификација снабдевања нафтом, пошто се увози из Азербејџана, Казахстана и Ирака, али да је и даље врло висока зависност од увоза природног гаса из Русије.

Напоменуо је да, што се тиче метала, њих имамо за сопствене потребе, али и за извоз.

Разговор са Бојаном Станићем у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.