Пакет пореских закона ускоро пред посланицима – међу новинама опорезивање помораца и регистар физичких лица
Пред оцену јавности Министарство финансија изнело је петнаестак закона – неки су нови, неки се мењају. У пакету су прописи којима се уређује порез на додату вредност, порез на приход, електронске отпремнице. Ново је да ће први пут бити дефинисано опорезивање помораца, повећава се неопорезиви део зараде, а планирано је и увођење регистра физичких лица у ком ће Пореска управа на једном месту имати преглед свих грађана и њихових пореских обавеза. Ресорно министарство очекује да нови прописи олакшају пословање привреде и побољшају наплату пореза.
Рад на крузеру све је популарнији. Колико грађана тако зарађује, не зна се. Процене су – и више од 5.000. Плаћање пореза у тој области до сада није било уређено. Изменама Закона о порезу на доходак, то би требало да се промени.
Планирано је да они који на броду проведу више од 174 дана у години, буду ослобођени намета од 10 одсто.
Бранислав Вајда из Уније помораца и лађара Србије каже да тренутно људи који раде на морским бродовима углавном примају бруто износ зараде, а у Србији не остварују никаква права, осим приватног здравственог и пензионог осигурања.
"Ми смо дали примедбу, јер опет позива држава на самоопорезивање, а то значи да би човек сам требало да поднесе пореску пријаву, нашим људима то доста тешко иде", указује Вајда.
Пореске олакшице и за послодавце
Низ пореских олакшица припремљен је и за послодавце. Неће се плаћати порез на дневнице за службена путовања у иностранство, које се повећавају на 90 евра. Већи ће бити и неопорезиви део зараде – 28.423 динара.
"Повећање неопорезованог дела је практично договор између Министарства финансија и Владе на Социјално-економског савету да се компензује повећање минималне зараде, које је било преко реалних основа, а реалне основе су повећање БДП-а и инфлација", објашњава Небојша Атанацковић, Унија послодаваца Србије
Новина у закону о пореском поступку је база физичких лица. У њој би могли да се нађу и домаћи и страни држављани – односно сви који би држави морали да плаћају неки порез.
Планирано је да обједини и податке о имовини, брачном статусу, пребивалишту.
Страни држављани и плаћање пореза у Србији
Пореска пракса дефинише да порез плаћају резиденти Србије на свој целокупни светски доходак – без обзира на то одакле га остварују. Нерезиденти га плаћају на доходак чији је извор у Србији.
"Овај регистар има ту идеју, барем ми који се бавимо пореским правом наслућујемо да је то идеја, да се направи регистар података који дефинишу критеријуме да би се одредило резиденство неког лица, јер ми сад имамо много страних држављана који бораве на територији Републике Србије, који се у одређеним случајевима сматрају пореским резидентима Србије", каже порески адвокат Миња Ђокић.
Држава од сета нових и измена постојећих закона очекује много. Између осталог – наставак реформи, унапређење пословног окружења, али и бољу наплату пореза.
"Одређене пореске олакшице такође утичу на додатно убрзавање привредног процеса, тако да очекујем да ћемо постићи и ове године циљ којем тежимо да имамо предвидивост, стабилност, и да сваке године за корак унапређујемо дигитализацију, односно да омогућимо да привреда боље послује, да грађани буду информисани о свему", истиче државна секретарка Министарства финансија Славица Савичић.
У корист привреде требало би да буде и увођење електронских отпремница. Предлог је да буду обавезне од 2027. године.
Тај пропис, уз више од 15 пореских и финансијских закона, пред посланицима би могао да се нађе крајем новембра.
Коментари