"Зелени коридори" уштедели 20 година чекања на прелазима, али могу још много тога

Зелени коридори - иницијатива регионалних привредних комора за убрзање протока робе и услуга - отворени су 2020. године на одређеним прелазима у оквиру иницијативе Отвореног Балкана.

Од почетка примене уштеђено је 20 година чекања на прелазима – то није довољно, сагласни су челници привреда Западног Балкана и потребно је да се имплементација зелених коридора прошири ка земљама Европске уније.

"Кроз Србију пролази најважнији коридор, највећа је наша трговинска размена, највећи број директних инвестиција је лоциран у нашој земљи. Тако да ми морамо да нађемо решење. Са Мађарима смо потписали један меморандум, где смо ушли у процес имплементације и интеграције наших царинских служби и других пограничних служби“, наводи Томислав Момировић, министар унутрашње и спољне трговине.

Хоргош, Батровци, Прешаво и Димитровград – најважнији су гранични прелази са проласком највећег обима добара, али су неопходна административна олакшања.

Управа царине почетком године увела је нови компјутеризовани транзитни систем - фазу 5, који омогућава размену информација у транзиту са државама чланицама ЕУ. Значајан допринос убрзању протока је интеграција система CEED, који функционише готово 14 година.

"Ми добијамо податке о пошиљци која још није допремљена у Србију. Он омогућава пре свега да се одређене робе изаберу као приоритетне робе, значи да се убрза прелазак државне границе“, објашњава Наташа Мирковић, помоћник директора Управе царине.

"Уска грла" на граничним прелазима у фокусу ЕУ

Успостављање "зелених коридора“ неопходно је за смањење времена чекања на границама. Резултат је, према упућенима, економски напредак целог региона.

"Унутар ЕУ сви су свесни да су гранични прелази уска грла која треба да се реше, постоји политичко разумевање, а такође и техничко. Ово би требало да буде приоритет, тако да смо у овом тренутку сви фокусирани на то“, каже Матеј Закоњшек из Транспортне заједнице.

Министар Момировић напомиње да у Европској унији имају своја правила.

"Границе, у овом случају наше и мађарске, су границе Европске уније, границе Шенген зоне. И они су поставили доста стриктна ограничења, практично их је из много аспеката немогуће превазићи на билатералном основу“, напомиње Момировић.

Регион би могао да уштеди до 165 милиона евра

У првој години "зелених коридора“ на Западном Балкану било је више од 600.000 приоритетних пролазака камиона. Олакшаном администрацијом, умрежавањем, координацијом, регион би у петогодишњем периоду могао да уштеди до 165 милиона евра.

"Треба да будемо свесни да је то веома комлексан проблем, потребно је да се споје различити органи власти, министарство финансија, царина, полиција, превозници с једне стране, потом то умрежити са истим органима са друге стране“, истиче Матеј Закоњшек.

Славица Савчић, државна секретарка у Министарству финансија, наглашава да је потребна јака инфраструктура, прилазни путеви, паркинзи. "Ради се интензивно на томе, држава је доста тога уложила. Морамо да појачамо информационе системе“, додаје Савчић.

Према подацима Светске банке из 2023. године, камиони годишње проведу укупно 26 милиона сати у чекању на свим прелазима између Западног Балкана и ЕУ. Зелени коридори би време чекања смањили за најмање 30 одсто.