Професор Аћимовић: Глобална економија се окреће ка истоку

У последњих неколико месеци интензивно се развија економска сарадња Србије са земљама ван Европе. Подстиче се и извоз на Далеки исток, у Јапан и Јужну Кореју. Професор Слободан Аћимовић говорио је за РТС о томе шта то значи за домаћу привреду и могу ли наши производи бити конкурентни на тим тржиштима.

Како тумачите излазак наше земље на та тржишта?

То су само физички или по дистанци удаљене земље, али по мени су то јако добре вести. Ми смо у последњих неколико месеци имали јако добрих неколико потписаних споразума о слободној трговини, имали смо и претходне недеље пословне делегације из Јапана, имаћемо и у наредном периоду неколико нових споразума о слободној трговини.

Оно што је мени ту најзначајнија вест је што ми проширујемо наш економски поглед на свет. Са друге стране, нико не каже да треба да обустављамо сарадњу са онима са којима смо до сада радили, то треба да задржимо и развијамо, али не видим ниједан други битан или политички разлог да не сарађујемо. То нам се спочитавало са Кином, али ја увек истичем да је Кина други спољнотрговински партнер и Европске уније и САД.

Треба ли разлоге тражити и у успоравању европске економије?

Примера ради, ММФ је за Немачку, која је први спољнотрговински партнер наше земље у ЕУ, прогнозирао раст од свега 0,8 одсто идуће године.

Ситуација се мења у том контексту да се глобална економска активност по мени све више окреће ка истоку, ка Азији и како се то истиче, ка глобалном југу.

Са друге стране, чак и да нису тако песимистичне прогнозе везане за ЕУ, нама требају нова тржишта. Као и компанијама, није добро да се компанија веже за једног купца, добро је да се вежемо за већи број тржита.

Погледајте само бројеве, стопе раста на Западу су веома успорене и кретаће се око 0,2 одсто, чак је највећа економија ЕУ Немачка већ дуже време у рецесији. Пандан томе, на Истоку ћемо имати стопе раста које су ове године у Индији 7 одсто, у Кини 5,2 одсто, у Русији под санкцијама биће вероватно 4 одсто.

Да ли су домаћа привреда и привредници спремни и развијени да послују са тим тржиштима?

Отворене су могућности за сарадњу са бројним новим тржиштима, али је једно од главних питања хоће ли имати ко да ради, много је проблема на тржишту радне снаге.

Различити су сада модели сарадње са привредама које сте навели. Ми имамо тај један модел који доста дуго и лепо функционише са Кином, он је углавном модел страних директних инвестиција и изградње инфраструктуре.

Са друге стране, мало ће другачије бити са Индијом и Јапаном. Како год било, ми ћемо као земља да пратио трендове и других европских земаља а то значи да ће нам хронично недостајати радна снага посебно у неким сегментима, па и у индустрији.

Јако је битна ствар да ми привучемо те инвестиције, на пример додатне инвестиције из Јапана, Јужне Кореје, Индије. Да отворимо фабрике које ће извозити у Европску унију, које ће извозити у Азију, где год то било, нама повећавати приходе и стопе раста БДП-а.

Могу ли наши производи бити конкурентни на тим тржиштима управо због удаљености и трошкова транспорта?

Ту ће сва наша знања у логистици и транспорту морати још више да се унапређују, а рекао бих и да ћемо морати да стимулишемо наше логистичаре да се удружују са великим играчима у свету. Суштина логистике и нарочито контејнерског транспорта који је највише заступљен у превозу између тих тржишта јесте повећање обима. Што је већи број закупљених контејнера, то је нижа цена закупа и самим тим транспорта те робе која се превози.

Биће потребна још јача организација и боља операционализација свега тога. Очигледно ћемо морати више да се трудимо и као појединачна предузећа и на нивоу кластера нпр. воћа или ракија, вина, да се више удружујемо и пласирамо веће количине производа на тржишта.

Бројне земље света упрле су поглед у Африку, и наша разматра могућност интензивније сарадње. Шта Србија може да понуди тржишту Африке?

Ту још доста тога мора да се истражи. Већ имамо неке земље Африке заинтересоване за сарадњу са нама. Египат је на првом месту, али ћемо да видимо које све артикле можемо тамо да пласирамо, не нажалост тако велики број, али вероватно ће бити још земаља са којима ћемо моћи да сарађујемо. Опет ће и ту кључна ствар бити како цену тог производа прилагодити тамошњем тржишту и како те велике логистичке транспортне трошкове снизити максимално да може то да буде прихватљиво за та тржишта.

Ових дана се одржава велики самит БРИКС-а, а та тржишта су значајна. То су велика тржишта која имају велики број становника, имате Индију и Кину и друге земље БРИКС-а које имају 3,25 милијарди становника за разлику од Г7, где имамо само 780 милиона становника.

Ако погледате БДП мерен паритетом куповне моћи, који показује шта грађанин може реално да купи, ту се ситуација драстично мења. На првом месту имамо Кину, Америку, Индију, Русију. Немачка је испод петог места. Европске земље су и даље јаке и треба са њима да сарађујемо, али треба проширити тржишта са којима радимо. Што их више проширимо, биће нам боље.